Уколико сте некада запушавали нос сваки пут када осетите мирис лука, сардине или пихтија у ваздуху, а сада их, као одрасла особа, обожавате, нисте једини. Резултати недавно спроведеног истраживања откривају да већина одраслих не ужива у „храни за одрасле“ све до почетка својих двадесетих. Зашто? Свака особа је рођена са око 10.000 папила, које се мењају на отприлике сваке две недеље, пише Делисх. Међутим, временом оне престају да
Како су једна истопљена војничка чоколада и непланирани експеримент Персија Спенсера донели свету најбржи начин загревања хране? Сасвим случајно, током једног војног експеримента, у финалним годинама Другог светског рата, истопила се једна чоколада. Била је топла и лепљива и пре свега потпуно изненађење. Шездесет и кусур година касније, огроман број домаћинстава има на столу топлу чорбу, подгрејане лазање или врућу кафу спремну за пет минута. Ово је прича о открићу
Да ли сте икада приметили мале чудне црволике мрље које се крећу вашим видним пољем? Те досадне мале неравне линије или „паучине“ називају су пловци и искусило их је око 70 одсто људи. А шта су пловци? Пловци су заправо сенке објеката који се налазе у провидној желе супстанци која чини већину унутрашњости ока. Та супстанца назива се стакласто тело или стакласта течност и помаже оку да задржи
Књиге и новине, писма и разгледнице чије су стране пожутеле увек остају неми сведоци прошлости. Али, да ли знате зашто се на папиру старење манифестује кроз жуту боју? Претпоставља се да је папир настао у Кини око 100. године пре нове ере. Правио се од конопље, коре дрвета, бамбуса и осталих биљних влакана која су била погодна за ту сврху. Ускоро је папир стигао у Азију где се
Година 1932., на ободу Београда, иза Врачара, налази се брдо познато као Велики Врачар. Велика, мистериозна шумовита површина која у то време припада такозаном Петом рејону („трећа зона“). Тог дана, међутим, на његовом врху ниче велелепна зграда, намењена ни мање ни више него посматрању звезда. Ко је живео у Београду тридесетих година, засигурно је већ неко време ишчекивао отварање ове институције и прве фотографије у новинама. Изградња новог седишта опсерваторије
Једна од првих лекција које учимо у основној школи је она да је Земља округла и да орбитира око Сунца. Упркос томе што се у најранијим разредима основне школе учи о доказима захваљујући којим знамо да Земља није равна, неке је у то и даље тешко убедити. Иако то не бисмо смели ни да доводимо у питање, све је више оних који одбацују ову теорију и сматрају да је све
Промоција Србије у свету је за нас као народ јако битна. Дичићемо се успесима Новака Ђоковића, величати Теслу и Пупина, уживати у уздизању Немање Радуловића, бити бескрајно поносни на успех наших младих математичара на разним такмичењима. Али да ли сте у скорије време чули да неко спомене успех наших научница у свету? Искрена да будем, ја нисам. Барем не од људи који немају додира са науком. Данас ћу Вам причати
Успех је нешто што не долази преко ноћи, а за исти је потребно доста времена и уложеног труда. Волим и поносим се сваким успехом Србије у свету, а највише сам поносна када га постигну млади људи. Временом сам схватила да се недовољно пажње поклања нашим научницима, а верујте ми на реч, ова земља има таленте који постижу невероватне резултате, како код нас, тако и у свету. Сасвим случајно, пре неколико
Нобелову награду за физику ове године су добила три британска научника за отркића тајни егзотичних стања материја. Нобелов комитет саопштио је да су Дејвид Џеј Таулес, Данкан Халдејн и Мајкл Костерлиц „теоретским открићима тополошке фазе транзиције и тополошке фазе материје“ отворила врата непознатом свету у којем материја може имати чудна стања. Они су напредним математичким методама испитивали необничне стања материја, као што су суперпроводљивост, суперфлуидност или танки магнетни филмови. Захваљући
Нема места сумњи када кажемо да је технологија променила свет и да је време у коме живимо заправо време информација. Технологија и велика доступност информација променили су начин на који човек живи, ради, производи и троши робу. У том циклусу, неминовно је да поставимо питање „на који начин је технологија и доступност информација променила медицину и начин лечења људи?“ Одговор је да је та промена још увек у току, утицај