Dan studenata, 4. april, znak je sećanja na smrt Žarka Marinovića i njegovu borbu za autonomiju Beogradskog univerziteta. Danas obeležavamo 87 godina od njegove smrti i žrtve.
Žarko Marinović je bio student prava i politički angažovan mladić koji je ubijen 4. aprila 1936. godine. Ovaj datum simbolički se koristi kao dan sećanja na Žarka i njegovu borbu za prava studenata. Zato 4. aprila svi slavimo dan Studenata zahvaljujući njemu i njegovom aktivizmu.
Srednjoškolski aktivizam
Žarko se rodio 20. jula 1911. godine u selu Očinićima, selu blizu Cetinja. Nakon što je završio osnovnu školu u svom selu, nastavio je obrazovanje na Cetinju.
Marinović je još od ranih srednjoškolskih dana bio politički angažovan. Pristupio je revolucionarnom omladinskom pokretu i bio aktivan član te organizacije. Još tad je bio redovan na štrajkovima učenika gimnazije 1931. i 1932. godine. Oprobao se i u pisanju komunističkih parola.
Učestvovao je na velikom štrajku cetinjske gimnazije 5. decembra 1932. godine koji je mogao dovesti do toga da se gimnazija zatvori. Uprkos tome, štrajk je imao uspeha i nikakvih posledica nije bilo.
Redovan učesnik protesta
Žarko je bio dete bez roditelja. Kada je završio srednju školu, nije mu bilo lako upisati se na Pravni fakultet, koji mu je bila prva želja. Uz pomoć Fonda za siromašne studente i prijatelja, ipak uspeva da upiše studije i dolazi na Beogradski univerzitet.
Kao i ranijih godina, Marinović se povezao sa omladinskim aktivistima tog doba, kao što su Veljko Vlahović, Vlado Popović, Rifat Burdžović. Kao rezultat svog aktivizma, ubrzo je primljen u Komunističku partiju Jugoslavije. Na raspustu se vratio u rodnu Crnu Goru, gde je nastavio svoje političko delovanje.
Zbog učestalih štrajkova i borbi studenata za ostvarivanje svojih prava, osnovana je tzv. univerzitetska policija. Ovaj potez vlasti naišao je na veliko nezadovoljstvo kod studenata, ali i samih profesora na Univerzitetu.
3. april
Štrajk je obuhvatio sve postojeće Univerzitete u zemlji – u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Subotici, Skoplju. Program samog protesta su sastavili studenti i sačinjen je od 16 tačaka.
Štrajk je trajao od 3. do 28. aprila 1936. godine i uspešno se završio. Sporna odluka o uvođenju univerzitetske policije odbačena je u potpunosti. Smenjen je tadašnji rektor Vladimir Ćorović i umesto njega postavljen Dragoslav Jovanović.
Drugog dana protesta, 4. aprila, dogodio se sukob između dve struje studenata u kojem je stradao Žarko Marinović. U nameri da zaštiti druga, stradao je od strane prestavnika ORJUNE (Organizacije jugoslovenskih nacionalista) Slobodana Nedeljkovića, koji je nasrnuo nožem na njega.
Nakon smrti Marinovića, studenti su se ohrabrili da nastave svoju borbu za autonomiju Univerziteta. Kao kompromis, vlasti su organizovale sahranu na Novom groblju kako bi umirile besne omladince koji su opkolili mrtvačnicu. Petog aprila je na hiljade studenata krenulo u pravcu Novog groblja kako bi obišlo Žarkov grob i izrazilo počast.
Žarkova smrt bila je povod i za važne političke proteste u Crnoj Gori, od kojih je posebno značajan krvavi Belvederski skup u junu iste godine. Advokati Nikola Đonović i Radoje Vukčević su besplatno zastupali Žarkovu porodicu, dok je optuženog Nedeljkovića branio Dimitrije Ljotić.
Jedno nasleđe i jedno sećanje
Uprkos zabranama da se obeleži sećanje na ubistvo mladog Marinovića, studenti Beogradskog univerziteta su obeležavali 4. april kao dan sećanja na njegovu žrtvu.
Devet godina nakon njegove smrti uređen je Žarkov grob, a na Dan boraca, simbolično 4. jula 1954. godine, na njemu je otkrivena spomen-ploča. Konačno, istog dana doneta je odluka da se svake godine 4. aprila proslavlja i obeležava Dan studenata. 15. juna 1970. godine je doneta odluka da se njegovi posmrtni ostaci prenesu u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju.
Piše: Aleksandra Mačkić
Izvor: https://sr.wikipedia.org/
FOTO: Istorijski zabavnik
Leave a Reply