Prvi maj je praznik dobro poznat po odmaranju, druženju i roštiljanju u prirodi. Međutim, da li znate kako i zašto je ovaj praznik došao čak do Srbije?
Kako je nastao Prvi maj?
Istorijski počeci obeležavanja ovog praznika vezuju se za 1886. godinu, kada su ulice Čikaga bile preplavljene ljudima radničke klase u borbi za svoja prava. Pod sloganom „Tri osmice” oni su zahtevali da se prihvati osmočasovni sistem, odnosno osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja. Prvi i drugi maj, obeleženi protestima, prošli su mirno, dok je trećeg maja eskalirao incident u kojem je poginulo četiri člana sindikata.
Nakon toga, radnici su dolazili na proteste naoružani, vođeni anarhistima Avustom Spejsom i Albertom Parsonom. Odmah 4. maja je zakazan novi protest, gde je pored okupljenih tri hiljade radnika nastradalo njih sedmoro, uz 67 policajaca, od eksplozije bombe. Godinu i po dana nakon tragičnih događaja vlast je okrivila osmoro anarhista i odredila im smrtnu kaznu.
Tri godine kasnije, na Prvom kongresu 2. Internacionale u Parizu, održanom 1889. godine, zaključeno je da će se Prvi maj od tada obeležavati kao praznik svih zemalja u kojima radnička klasa treba da pokaže jedinstvo i solidarnost.
Početak obeležavanja praznika na našim prostorima
Nezadovoljstvo radničke klase proširilo se na celu Evropu i zahvatilo sve zemlje u kojima radnička klasa nije uživala prava koje je smatrala da joj pripadaju. Zbog nezadovoljavajućih uslova rada, niskih nadnica i nepostojećeg radnog vremena, kao i buđenjem mladog socijalističkog pokreta na području Srbije, dogodio se prvi protest radničke klase 1893. u Beogradu. Zahtevi su ostali isti kao zahtevi radnika Čikaga: osam sati rada, osam sati odmora, osam sati kulturnog uzdizanja.
Demonstracije su počele od kafane „Radnička kasina”, odakle su se uputili ka Topčideru noseći crvene trake sa natpisima „Proleteri svih zemalja, ujedinite se!” završivši svoje demonstracije čitanjem pisma Vase Pelagića. Samo sedamnaest radnika stiglo je do vrha Topčidera jer ih je policija presrela na putu do tamo.
Praznik rada danas – demonstracije ili izleti?
Prvi maj i dalje predstavlja praznik rada svih radnika sveta. Države sa jakom socijalističkom istorijom i tradicijom, poput Kube i Rusije, i danas obeležavaju ovaj datum uz blokiranje cele zemlje. Iako se praznik obeležava u sećanje na radnike Čikaga i njihovu borbu za prava, Amerika nikada nije obeležavala praznik Prvog maja. Oni kao kapitalistička zemlja nisu želeli da budu povezivani sa tadašnjim socijalističkim zemljama, ali nisu odabrali taj datum i zbog eksplozije bombe, koje je izazvalo stradanje prisutnih na demonstracijama. Tim povodom, oni sećanje na ovaj događaj obeležavaju prvog ponedeljka u septembru.
Praznik rada u Srbiji danas najčešće prolazi u veselju, muzici, roštiljanju i odmoru od 2 dana povodom obeležavanja praznika.
Piše: Aleksandra Jovanović
Izvori: Danas | BBC | Istorijski zabavnik | Politikin zabavnik | Voanews
Foto: Pixabay
Leave a Reply