U svakom jeziku postoje neprevodive reči. Pogledajte koje su to reči u srpskom jeziku. Instagram stranica dnevna doza pravopisa objavila je spisak od 11 srpskih reči koje se teško prevode, uz opis „Ili ipak mogu? Pišite u komentarima”, čime je pozvala pratioce da ostave još takvih primera ili pokušaju da nađu prevod. Na spisku su se našle reči čvarak, dragička, drangulija, jetrva, pašenog, pundravci, šućmurast, vukojebina, začkoljica, zazubice, kao i praskozorje, koje je, podsećamo, proglašeno za najlepšu reč srpskog jezika.
I zaista, jetrva i pašenog su koncepti specifični za našu kulturu, te se ne mogu tek tako prevesti. Ali, na primer, vukojebina, za koju bismo gotovo sigurno rekli da je samo naša reč, može se doslovno prevesti na engleski (bumfuck nowhere), poljski (zadupie), ruski (ебеня, волчехуйск)… Drangulija je isto što i englesko trinket i nemačko Schmuckstück. Pa i naše praskozorje je na engleskom daybreak, na nemačkom morgenröte, na španskom madrugada.
O čemu se ovde radi?
Malo je srpskih reči koje nemaju ekvivalentan prevod u nekom drugom jeziku. Ali, kada je nešto specifično za naše područje i našu istoriju, tom prevodu nedostaje deo značenja koji upućuje na našu kulturu. Recimo, srpsku reč inat možemo na engleski prevesti kao spite, ili promaju kao draught, ali složićemo se da im nedostaje „ono nešto” da bi na engleskom imale isti prizvuk (konotaciju) i isto značenje kao u srpskom.
Prave neprevodive reči se u lingvistici nazivaju bezekvivalentnim rečima. Neke od takvih reči našeg jezika bile bi merak – zadovoljstvo, užitak u malim stvarima (kao što je prva jutarnja kafa), i stidak – poslednji komad hrane koji niko neće da uzme (kako ne bi delovao proždrljivo). U ove reči bi još spadale i slava, zadužbina, gusle i sl.
Strane reči bez prevoda
Ko bi rekao da u nekim jezicima postoje reči za sve ove pojave!
Na portugalskom, specifične su desenrascanço – uspešno rešavanje problema improvizovanjem, i saudade – posebno osećanje čežnje za svime što je bespovratno prošlo. Španci imaju imenicu botellón – okupljanje na javnom mestu radi druženja i ispijanja alkohola (obično među omladinom), kao i pridev friolero – zimogrožljiv. Iz nemačkog jezika se izdvajaju reči Hassliebe – kolebanje između ljubavi i mržnje, ili torschlusspanik – strah od propuštanja poslednje šanse, „panika zbog zatvaranja kapije”.
Posebno su lepe i interesantne japanske reči koi no yokan (金継ぎ) – predosećaj ljubavi, i kintsugi (恋の予感) – umetnost popravljanja razbijene grnčarije zlatom, srebrom ili platinom.
Bezekvivalentna leksika pokazuje šta je određenom narodu važno, šta se vrednuje u njegovoj kulturi, i stoga je veoma zanimljiva za proučavanje.
Piše: Marija Živković
Izvor: Politika – N1 – Republika – P. U. L. S. E.
Foto: Unsplash
Leave a Reply