Kako stres utiče na studente i njihovo zdravlje, kako se izboriti sa njim i šta je brucošima i starijim studentima poručila psihološka savetnica u učenju Tamara Kostić, čitajte u nastavku teksta.
Koliko često Vam se studenti obraćaju sa određenim problemima, među kojima su i stres i izazovi sa kojima se susreću tokom studiranja?
Svakodnevno primam upite od studenata o procesu učenja i usklađivanju učenja sa poslom i privatnim životom. U ispitnim rokovima posebno raste broj upita na temu regulacije stresa, anksioznosti, krivice, stida, problema sa spavanjem i slično.
Upravo iz tog razloga ističem da učenje nije samo razumevanje i pamćenje gradiva, nego je i briga o sebi.
Kako stres utiče na studente i njihovo zdravlje?
Kako će stres uticati na naše funkcionisanje generalno, pa samim tim i na učenje, zavisi od toga kakvim reakcijama na frustraciju smo skloni. Stanje intenzivnog stresa u nama može probuditi jedan od ova tri odgovora: borba (fight), beg (flight) ili zamrzavanje (freeze).
Ovi odgovori našeg nervnog sistema će baš u velikoj meri diktirati i korake u učenju. Zato je veoma važno da pri učenju ne posmatramo stres kao neku spoljašnju okolnost koja nam se „dešava”, da se ne postavljamo pasivno. Da bismo prevazišli stres tokom učenja, potrebno je da zauzmemo aktivnu poziciju i podsećamo se da imamo izbor u tome kako ćemo na tu vrstu stresa da reagujemo. U tom smislu, možemo da promatramo: Kako se osećam? Po čemu znam da se tako osećam? Odakle dolazi stres? Da li mi je taj doživljaj poznat od pre (i ako jeste, odakle?) Šta mogu da uradim da na zdrav način umanjim svoj stres? I tome slično.
Da li je stres u određenoj količini tokom ispita koristan? Zašto da ili zašto ne?
Neki studenti će dobro funkcionisati pod pritiskom i to je činjenica, ali ono u šta sam se uverila mnogo puta je da pritisak ipak češće studente vodi u beg i zamrzavanje (prerano odustajanje, parališući strah, prokrastinaciju, doživljaj krivice i stida, kao i psihosomatske simptome). Stres je retko kad produktivan, upravo zato što alarmira ceo naš sistem – naše telo, sve psihičke funkcije. U stanju stresa ne možemo da izvršavamo kompleksne zadatke kao što su čitanje i razumevanje pročitanog, analiza i povezivanje pojmova, integracija znanja, primena naučenog, izvlačenje odnosno prisećanje, planiranje, zaključivanje itd.
Upravo zato je važno da se pre tih složenih umnih procesa pozabavimo regulacijom stresa.
Kako se nositi sa stresom i izazovima studiranja? Odnosno, koje su strategije za smanjenje stresa najefikasnije?
Baš kao što sam upravo pomenula, regulacija dolazi pre konkretnih koraka u učenju. Proces u kom identifikujemo kako se osećamo, obraćamo se sebi, a potom ulažemo određeni napor da balansiramo svoju reakciju, ukratko je – samoregulacija. Na primer, kada osećamo intenzivnu anksioznost pred važan ispit, možemo prvo da se pitamo koja osećanja stoje iza toga, gde ih doživljavamo u telu, koliko su slabe ili jake te senzacije itd. Potom bi bilo važno da se setimo disanja. Verovali ili ne, mi često „zaboravimo da dišemo”. To jeste radnja koju obavljamo automatski, ali u ovom našem primeru sa anksioznošću ključno je da dišemo svesno i pratimo udah (na nos) i izdah (na usta). Takođe je važno da u situacijama uznemirenosti dišemo abdominalno – stomakom. To radimo tako što pri udahu punimo vazduhom stomak, a potom grudni koš, a pri izdahu puštamo da vazduh izađe napolje iz oba pomenuta dela tela. Ovo je jedna od veoma važnih strategija.
Postoje i mnoge druge strategije i u svom radu sa studentima podržavam svakoga da pronađe svoje „Top 3” strategije za krizne situacije. Za nekog je to disanje, za nekog dnevnik učenja i osećanja, za nekog je to oslanjanje na određene lične resurse ili unutrašnji dijalog.
Koji je Vaš savet svim budućim brucošima, a i starijim studentima?
Brucošima bih poručila da ih na faksu očekuju brojni uvidi o odrastanju, divne spoznaje o sebi i svetu, ali i prepreke i izazovi. Dobra vest je da je sve to to sastavni deo puta i da su sve prepreke premostive i svi problemi rešivi. Apsolventima i studentima produženih godina bih rekla da se prioriteti tokom studiranja menjaju i da je sasvim u redu produžiti školovanje. Studije su samo jedna stavka u životu i dužina studija ne govori ništa o intelektualnim i drugim sposobnostima. Na putu ka diplomiranju može biti i odustajanja i pauziranja i prepreka, raznih uspona i padova…, ali na kraju je najvažnije da na tom putu brinemo o sebi.
Piše: Isidora Nedić
Foto: unsplash
Leave a Reply