Nekoliko stolova pokrivenih kariranim isflekanim stolnjacima, prošaranim rupicama nastalim od cigareta; zagušljiva atmosfera duvanskog dima; razgovori o temama koje se kreću od dnevnopolitičkih do metafizičkih i tipovi ljudi kakve ne srećete obično – sve ovo su zaštitne oznake birtija.
Međutim, stiče se utisak da se u Beogradu ne zna puno o takvim birtijama. U senci komercijalnih poznatih lokala, ovakve tradicionalne ustanove je teško otkriti u prestonici. Stoga smo se mi odvažili na poduhvat u vidu „pub crawl-a” kroz 11 birtija razbacanih po celom gradu, popivši pivo u svakoj u roku od 24 sata. Student vam predstavlja kafane po redosledu kojim smo ih obilazili.
KAFANA RUSTIK – ZEMUN
Iako je na Guglu pisalo da kafana više ne radi, negde oko devet sati izjutra ušli smo u ne toliko prostran lokal ove stare zemunske kafane. Na vratima nas je sačekao začuđen pogled ostalih gostiju. Stariji godinama, ali ne i duhom, ekipa koja nas je sačekala u kafani ima već duži staž. Tako im je bila čudna pojava mene i mog druga, jer im osoba naših godina ne ulazi često u kafanu. Dan smo otvorili pivom koje je koštalo 160 dinara, a gazda kafane nam je jutro ulepšao razgovorom i svojim pričama. Njegova prijatnost je bila savršena za početak dana. Kafana opravdava svoje ime i njen enterijer podseća na one starinske kafanice kakvih više nema u izobilju.
KAFANAČE/PALAČINKARNICA KOD KOMŠE – ZEMUN
Nakon otpijenog piva u Rustiku, preko puta Zemunskog parka ušli smo u lokal koji naizgled ne podseća uopšte ni na kakvu kafanicu ili birtiju. Većina mušterija ne ulazi u lokal, već svoju palačinku preuzima na šalteru. Prostor nije veliki, sa četiri stočića i ne puno mesta za manevrisanje, tako da i sam potvrđuje utisak mesta gde se ne zadržavate previše. Ipak, osoblje je bilo nasmejano, a u lokalu su nam društvo pravila i dva prelepa i druželjubiva psa. Pivo je koštalo 110, kafa 60, a kisela voda svega 10 dinara. Sa radija je glasno išla stanica Srpske pravoslavne crkve, tako da su nam kratku zanimaciju pružile i teološke rasprave.
KAFE KOD ARČIJA – FONTANA (NOVI BEOGRAD)
Iako nije skriven kao prethodne dve kafanice, Kafe kod Arčija ne odaje utisak mesta koje biste posetili ukoliko biste ga videli sa ulice. Ipak, unutra u prijatnom prostoru će vas sačekati još prijatniji ljudi. Zainteresovani za ono što nam je bio cilj tog dana, gosti kafane su nam razgovorom učinili da se ovde osetimo kao domaći, iako nam je bio prvi put da smo Arčijevi gosti. Sam Arči je prišao i upoznao se, pa smo malo saznali o njemu i od njega samog i od ostalih gostiju. Bivši fudbaler, sada gazda ove kafane. Pivo je koštalo 190 dinara, a na izlasku nam je cela kafana poželela sreću u našem daljem pohodu.
BISTRO NANA – BLOK 23
Nakon dužeg lutanja zbog naše nesposobnosti da nađemo Nanu u moru prodavnica i drugih lokala koji su je okruživali, stupivši unutra zatekli smo punu kafanu sa samo jednim slobodnim stolom. Graja gostiju ispunila je kafanu, čiji su zidovi bili ukrašeni raznim portretima. Naime, s vremena na vreme, stalniji gosti kafane dobili bi svoj iscrtan portret koji bi potom visio na zidovima ovog bistroa. Kako Nana postoji već „40 i kusur godina”, ona predstavlja pravi biser Bloka 23. Mnogo ljudi, poznatih i nepoznatih, prodefilovalo je ovom kafanom kroz njeno postojanje, što se može videti i po portretima. Ona se takođe pojavljuje i u „Žikinoj dinastiji”. Ispijajući pivo od 190 dinara, pažnju mi je privukla pesmica posvećena bistrou, uramljena na zidu pored mene. Izvesna Bilja zapisala je: „Lepo vam se kući ne žuri, duša ište da ostanemo.”
KAFANA/PEKARA KOD ZOFA – ŽARKOVO
Mi smo ipak morali da požurimo i pređemo sa druge strane reke. Kafana kod Zofa, koja leži ušuškana na Žarkovu, dočekala nas je skroz puna. Smestili smo se za jednim mermernim većim stolom, zajedno sa još par gospodina koji su uz cigaru razmenjivali tračeve, ne mareći za nas. Pivo od 140 dinara bilo je propraćeno gibanicom koju je Zof doneo svim gostima kafane za džabe. „On ti uvek časti goste ovako”, rekao nam je gospodin pored, koji je imao veliko interesovanje za naš poduhvat. Pekara se nalazi iza, u sklopu objekta i deli ime sa kafanom. Kasnije se i Zof pridružio razgovoru, komentarišući fakultete i današnju mladež. Jako simpatičan gospodin i jako simpatična kafanica.
KAFANA BORSALINO – KNEŽEVAC
Na okretnici autobusa 3A i 37 krije se mala kafana koja ugošćava sve koji se nađu u Kneževcu. Iako spolja ne deluje tako, kafana je poprilično prostrana. Dugački drveni stolovi ispunjavali su enterijer, dok je zadnji deo kafane namenjen za muziku koja uveseljava goste petkom i subotom uveče. Rakija i pivo koštali su nas oko 330 dinara, a iz ranijeg iskustva u ovoj kafani, znam da se ovde okuplja kolorit različitih ljudi, iz različitih životnih pozadina i priča. Ako vas ikada put nanese u Kneževac, srčano preporučujemo da se smestite među ciglene zidove Borsalina.
KAFANA KESTEN – KANAREVO BRDO/MILJAKOVAC
Smeštena tačno na granici ovih dvaju naselja u Vareškoj ulici, kafana Kesten se ne ističe puno čime spolja. Ne odaje ni sličan rustičan fazon kakve birtije često imaju. Ipak, duhom apsolutno odgovara kategoriji našeg spiska. Za razliku od prethodnih lokala, gosti su bili mahom mlađih godišta, ali to ne menja niti umanjuje jedinstveni duh ovog mesta. Pivo od 180 dinara i karirani stolnjaci idu u prilog i pokazuju da Kesten zasigurno podseća na starinske kafanice. Ono po čemu se Kesten izdvaja od drugih lokala jeste pozamašna ponuda hrane u kafani, počevši od hladnih i toplih predjela, preko kuvanih jela do pečenja, roštilja, ribe i poslastica. Na kraju, pre izlaska iz kafane, sliku je kompletirao priključak za internet koji je virio iz vodokotlića u WC-u.
KAFANA KAJMAKČALAN – VRAČAR
Kako nas je očekivao dug put od Kestena do Kajmakčalana, ljudi iz kafane su bili toliko ljubazni i ispunili našu molbu da nam rezervišu sto, jer smo očekivali punu kafanu uveče. I bili smo u pravu – kafana je bila dupke puna, ali nam je sto bio ostavljen. Jako prijatno osoblje poslužilo nas je pivom od 180 dinara. Ono po čemu se ova kafana odlikuje je novo, mlađe rukovodstvo, koje ju je ponovo oživelo od skora. Ne toliko veliki prostor veoma je kompaktno sređen sa nemalim brojem stolova i mesta za ispijanje piva. Kafana Kajmakčalan često svojim gostima nudi kuvana jaja; međutim, te večeri nismo imali sreće, jer ih nije bilo među zalihama. Ipak, i pored nemanja jaja, Kajmakčalan je ostavio veoma pozitivan utisak na nas i svima je preporučujemo, pogotovo mladima.
KAFANA REDKRUZ – CRVENI KRST
Na pet minuta šetnje od kafane Kajmakčalan smeštena je kafana Redkruz. Kako je već bilo jako kasno, ovo nam je bila poslednja stanica za taj dan, pa smo listu završili ujutru. Kafana je bila prazna, što ne čudi, imajući u vidu koliko je bilo sati, tako da smo imali ceo prostor za sebe. Enterijer je veoma zanimljiv, ukrašen rezbarijama koje prikazuju kafanski stil života, od tamburaša i drugih muzičara do mušterija koje uživaju u strastima takvih prilika. Kao takav, Redkruz pruža odlično mesto za razgovore, i duboke i plitke. I, da ne zaboravim, pivo je koštalo 140 dinara.
KAFANA MIR – KRNJAČA
Nakon prospavane noći, svoje putešestvije nastavili smo u Krnjači. Kafana Mir je bila prazna, sa samo jednim kaminom i gospodinom koji je u njega ubacivao drva. Nakon začuđenih pogleda ovog gospodina i konobarice koji su se verovatno pitali otkud mi tu, poručili smo pivo koje nas je koštalo 150 dinara. Tu smo se upustili u razgovor sa gospodinom, koji nam je pričao o svojoj mladosti, župskoj berbi (uzevši u obzir da smo iz tog kraja) i generalno o životu. Konobarica nas je pozvala da dođemo ponovo, ali u večernjem terminu. Kafana Mir svake večeri ima živu muziku, koja doduše ne svira do kasno u noć, ali opet pruža jedan poseban provod i ostavlja taman dovoljno vremena da se vratite nazad preko Pančevačkog mosta dnevnim linijama prevoza.
KAFANA 036 – MIRIJEVO
Smeštena na Mirijevskoj pijaci, ova kafana pruža dnevnu zanimaciju ljudima koji, nakon što završe sa svojim pazarenjem na tezgama, dođu i odmore se ovde. Nazvana po pozivnom broju za Kraljevo, kafana nije mnogo prostrana, ali se izdvaja po jednoj stvari. Na svakom stolu se nalazi plastična činija sa već skuvanim jajima, kojima se možete poslužiti za 50 dinara. Ta jaja su nam ulepšala pivo, koje je koštalo 140 dinara, i limenku pepsija, koja je koštala 50 dinara. Iako nam je prvobitno cilj bila druga kafana u njenoj blizini, nešto nas je navelo da sednemo ovde i nismo se pokajali.
Neko će se zapitati – zašto radimo sve ovo? Zato što ovakve kafane predstavljaju jednu drugačiju stranu života, sirovu, zaboravljenu. Tu se okupljaju ljudi koje je pregazilo mnogo šta i koji su kroz život išli uprkos mnogim nedaćama. Tu se oseti izistinska priroda ljudskog duha koji stoji nepokoleban i pored ratova i siromaštva. Ti životi mogu biti promašeni, nesrećni, neugledni, ali to su priče iz koji možemo mnogo šta naučiti, a jedini medijum za to je razgovor. Ovakve kafane su prava podloga tog razgovora, reči koje razbijaju tišinu i suština koja se provlači kroz duvanski dim.
Zahvaljujem: Bojanu, Mladenu, Isidori, Mihailu, Stefanu, Antoniju, Milošu, Vuku, zato što su mi pravili društvo na ovoj avanturi. Zahvaljujem i Dušanima iz Marke Žvaka, od kojih sam otkrio 4 od 11 kafana sa liste i tako mi pomogli u sastavljanju spiska.
Imamo dovoljno birtija i za drugi deo avantrue, ali sve u svoje vreme.
Piše: Stefan Šajkarević Šeki
Foto: Darya Tryfanava (Unsplash)
Leave a Reply