Godišnji World Happiness Report prvi put je analizirao raspoloženja ljudi iz svih država sveta prema različitim starosnim grupama, a Srbija je zauzela treće mesto.
Litvanija se istakla kao pobednik u kategoriji sreće među mladima – populacija mlađa od 30 godina je ocenila svoju sreću prosečnom ocenom 7,8 od 10. Izrael je zauzeo drugo mesto, dok je Srbija zauzela treće mesto sa ocenom 7,7. S druge strane, ako se uzmu u obzir sve starosne grupe, Srbija opada na 37. mesto u kategoriji najsrećnijih zemalja.
U pogledu zapažene promene na bolje, Srbija je na prvom mestu, sa povećanjem od 1,8 boda, upoređujući period 2006–2010. sa periodom 2021–2023.
Istraživačka grupa ovog projekta smatra da postoji značajna razlika u nivou sreće između mladih i starijih u bivšim jugoslovenskim državama, što se pripisuje ratu koji je zahvatio regiju početkom 1990-ih. Starije generacije nose duboke emotivne i društvene ožiljke ovih događaja i raspada Jugoslavije, što utiče na njihovu percepciju i doživljaj sreće.
„Kao mladu osobu koja živi u ovom trenutku u Srbiji, informacija me je iskreno nasmejala; tačnije, naslovi u medijima koji kažu da su mladi u Srbiji treći najsrećniji na svetu. Sreća je vrlo subjektivna i postoji mnogo faktora koji utiču na sreću svakog pojedinca i pojedinke u jednom društvu i zbog toga ne mogu da osporim relevantnost ovakvog istraživanja, izjavila je predsednica upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Gordana Adamov i dodaje:
Treba uzeti u obzir da svaka druga mlada osoba u Srbiji, po našem istraživanju, želi da napusti zemlju u potrazi za dostojanstvenim životom, a da jedino što ih trenutno zadržava ovde jesu porodica i prijatelji. To je jedina institucija kojoj mladi veruju. Porodica nam je uglavnom podrška kada ne možemo da se zaposlimo, kada ne možemo stambeno da se osamostalimo i to je ono što nas čini u neku ruku srećnijim od mladih gde je kultura takva da porodicu napuštate tamo oko 24. godine.
Ističe da u Srbiji i dalje nije popularno javno pričati o mentalnom zdravlju, priznati da nisi srećan, da te nešto muči. Svi smo kroz odrastanje makar jednom čuli ’ćuti, budi srećan sa onim što imaš, neko nema ni to’.
Kada se uzmu u obzir ove stvari, možemo razumeti zašto su rezultati istraživanja o kom govorimo takvi”, zaključuje Adamov.
Rangiranja se zasnivaju na odgovorima ispitanika o proceni života. Od njih se tražilo da zamisle merdevine na kojima je 10 najbolji život koji mogu da zamisle, a 0 najgori. Po tome oni ocenjuju svoje trenutne živote na skali od 0 do 10. Više od 100.000 ljudi u 130 zemalja učestvuje svake godine, a po državi se bira uzorak od 1.000 ljudi.
Ključni kriterijumi na osnovu kojih su države rangirane jesu: BDP po glavi stanovnika, prosečni životni vek, nivo korupcije, sloboda u donošenju životnih odluka, socijalna podrška i velikodušnost.
Piše: Teodora Babić
Izvori: BBC – World Happiness Report
Foto: Unsplash
Leave a Reply