Teški fizički poslovi, špijunaža, trčanje, zamena indentiteta, humanost – Magazin Student vam predstavlja žene koje su svojom hrabrošću i odlučnošću prkosile svetu koji im je poručivao da njima tu nije mesto.
Nežniji pol u grubljem izdanju
Čarli Parkhurst, poznat i kao najbolji bič Kalifornije, bio je vozač poznate kočije sa šest konja tokom perioda zlatne groznice u Americi.
Čarli je bio strastveni pušač, nizak, zdepaste građe i pravi uživalac u viskiju. Ostao bi upamćen kao jedan od hrabrijih i sposobnijih vozača kočija, koji je sa lakoćom prevozio zlato i putnike kroz zabačene i strme delove Kalifornije, da njegova najveća tajna nije otkrivena ubrzo nakon njegove smrti.
Parkhurst je preminuo u svojoj kolibi 1879. godine, a prilikom pregleda od strane doktora utvrđeno je da se radi o ženi. Pravi indentitet Čarlija Parkhursta bio je Šarlot Parkhurst. Kao mala našla se u sirotištu nakon što su je roditelji napustili.
Tu se nije dugo zadržala, već se obukla u odelo dečaka i zauvek napustila sirotište. Isprva je radila kao čistačica štala, gde je uz pomoć mentora naučila mnogo o konjima, što joj je kasnije pomoglo u profesiji koja ju je proslavila. U jednom periodu svog života radila je i kao drvoseča.
Ne možete mi ništa, jer ja to umem i znam
Bostonski maraton 1967. godine obeležila je Ketrin Švicer. Bila je to prva žena koja je trčala ovaj maraton, jer je u to vreme ženama bilo zabranjeno da se takmiče.
Jedinu priliku da se takmiči videla je u tome da se prijavi pod lažnim imenom kao muškarac, što je i uradila. U toku trke, trkači su otkrili da u njihovim redovima trči i žena. U nameri da je diskvalifikuju i udalje sa takmičenja, gurali su je, povlačili unazad za ramena i duks, pokušavali da joj skinu trkački broj sa grudi.
Uspešno je odolela pritiscima, jer je znala da ona to može. Može za sebe i za sve druge žene koje bi želele da rade isto. Svaki njen korak u trci bio je korak bliže pobedi sistema u kome nema mesta za žene.
Tvrde cigle i meke ruke
2015. godine javnost Egipta ostala je šokirana nakon otkrivanja tajne Sise Abu Daooh. Šezdeset-petogodišnji Egipćanin zapravo je bila Egipćanka.
Abu se više od četrdeset godina pretvarala da je muškarac ne bi li svojoj porodici obezbedila bolje uslove za život, radeći muške poslove kao što su pravljenje cigli, žetva pšenice i čišćenje cipela.
Njeno putovanje bilo je dugo više od četiri decenije i pratila ga je potpuna vizuelna promena u vidu nošenja širokih muških haljina, ali i obrijana glava.
Novine i mine, hemijske i geleri
Za vreme Prvog svetskog rata, Engleskinja Doroti Lorens bila je voljna da postane istraživački novinar. U nameri da se oproba u ulozi ratnog dopisnika u Francuskoj, kontaktirala je brojne engleske redakcije, ali svaki odgovor završavao bi se negacijom, uz obrazloženje da na takvom mestu, opasnom po život, jednoj ženi nije mesto.
Nepokolebljiva i svoja, odlučuje da se preruši u muškarca i pod pseudonimom Denis Smit pridružuje se Britanskoj armiji. Deset dana provela je u rovovima Zapadnog fronta, a njeno zaduženje bilo je postavljanje mina.
Usled učestale nesvestice bila je primorana da se preda i time otkrije svoj indentitet. Prvobitno je glorifikovana kao špijun, te je neko vreme provela u pritvoru. Pre napuštanja istog bila je primorana da položi zakletvu o ćutanju.
Obećala je da nikada neće izneti javno detalje o vremenu provedenom u ratu. Do kraja života ostala je dosledna sebi i zabeležena iskustva sa fronta objavila je u svojim „Memoarima” 1919. godine.
Špijun sa mikrofonom
Džozefina Beker bila je džez pevačica, plesačica i glumica. U pauzama između pesme, okreta i poneke predstave, bavila bi se – špijunažom. Tokom Drugog svetskog rata, radila je kao špijun za francusku vladu.
Kao cenjena umetnica prisustvovala je raznim događajima na kojima se okupljala elita. Prikupljala bi informacije i prenosila ih vladi. Takođe, ljudima kojima je pretilo okončanje života od strane nacista pomagala je da dobiju vize i tako prebegnu van granica zemlje i spasu se.
Tokom nemačke invazije na Francusku, prenosila je poruke koje je pisala nevidljivim mastilom na svojim notnim listovima. Tri puta je bila nagrađivana od strane Francuske i postala je prva žena rođena u Americi koja je sahranjena uz francuske vojne počasti.
Anđeo sa lampom
Za Florens Najtijgejl porodica je isplanirala bračni život u imućnoj porodici, glamur i sjaj, ali ona je za sebe imala druge planove.
Zajedno sa 38 medicinskih sestara moje je prethodno obučila za brigu o ranjenim vojnicima, uputila se 1854. godine u Skadar, tadašnje Osmansko carstvo, u nameri da leči vojnike Krimskog rata.
Ostala je zaprepašćena kada je otkrila da su najveći broj smrti vojnika izazvale bolesti kao što su tifus, kolera, dizenterija, a ne ranjavanje.
Vojnici o kojima je brinula prozvali su je „Anđeo služitelj” i „Dama sa lampom”. Noću bi obilazila vojnike sa lampom i bdila nad ranjenicima. Svojom nesebičnim brigom i maksimalnim požrtvovanjem ostala je upamćena kao jedna od najvećih humanista.
Piše: Kicara Mina
Izvor: listverse.com; blogs.loc.gov.com; amightygirl.com
FOTO: Pixabay
Leave a Reply