Zašto je toranj u Pizi kriv?

Svi su čuli za toranj u Pizi – koji je zbog svoje mane postao svetski poznat, ali da li ste se ikada zapitali kako je do toga došlo?

Krivi toranj ili zvonik-kula (kako ga još zovu), svake godine privuče hiljade turista da posete Pizu. Zbog svoje nakrivljenosti je dostigao slavu veću nego katedrala uz koju je napravljen, a njegova fasada i arhitektura su pali u drugi plan.

Izgradnja tornja u Pizi počela je još 1173. godine. Kada je gradnja već stigla do trećeg sprata, graditelji su shvatili da je zvonik od belog mermera malo nagnut na jednu stranu – projekat je od samog početka bio loš. Iako je planirano da toranj bude visok 56 metara, temelji su bili duboki svega tri metara, a glavni problem ležao je u močvarnom tlu. Gradnja je pauzirana duže od jednog veka, što je doprinelo da se temelji kule slegnu. Bez te pauze toranj bi se do sada, sigurno, srušio.

Druga faza izgradnje krenula je 1272. godine, a glavni arhitekta Đovani di Simione je tražio način da popravi nakrivljenost tornja. To je pokušao tako što je naredni sprat pomerio ka strani gde je ugao nagiba bio tup. Međutim, ovo je dodatno otežalo kulu, pa je toranj još više potonuo. Izgradnja je najzad završena krajem 14. veka.

U momentu kada se kula najviše nagnula, nagib je bio 5,5 stepeni. Toranj je zato bio zatvoren za posetioce od 1990. do 2001. godine, kada je pokrenut projekat smanjena nagiba. Nagib je tada smanjen na 3,97 stepeni. Sada se veruje da bi toranj trebalo da bude stabilan narednih 200 godina.

Piše: Anja Radovanović

Izvor: National Geographic Srbija

Foto: Artsy.net (Martin Parr)

Kultura