Uzorni student Fakulteta umetnosti u Nišu sa prosekom 9,99 – Veljko Milojković (25) iz sela Šetka nadomak Ražnja, ponovo je šampion na Svetskom šampionatu harmonike, ovoga puta u masters kategoriji! Kada je prvi put dotakao dirke i kako je tekao njegov put do uspeha? Harmonika svira, a naša priča o Veljkovom uspehu se vije…
Kada si prvi put uzeo harmoniku u ruke i kako je teklo tvoje muzičko obrazovanje?
Počeo sam da sviram harmoniku sa devet godina i upisao sam se u nižu muzičku školu u Aleksincu u klasi profesora Aleksandra Stankovića. Nakon toga, u srednju muzičku školu sam se upisao u Čačku u klasi istaknutog profesora Miljana Bjeletića, pa sam se posle dve godine prebacio u srednju muzičku školu „Stevan Mokranjac” u Kraljevu, gde sam završio srednju školu. Brzo sam razvio ljubav prema harmonici – u tom periodu sam učestvovao na preko 20 takmičenja i osvojio isto toliko prvih nagrada, većina su bili i laureati. Na Fakultet umetnosti u Nišu sam se upisao 2018. godine, takođe u klasi profesora Miljana Bjeletića. Tokom studija sam dva puta učestvovso na Svetskom kupu (3. mesto u Kini 2019. i 5. mesto u Švajcarskoj 2022), na takmičenju u Sarajevu (prva nagrada) i na još par međunarodnih takmičenja na kojima sam osvojio prve nagrade.
Ponovo si svetski šampion u harmonici na Svetskom šampionatu harmonike, ali ovog puta u masters kategoriji. Možeš li nam preneti svoje utiske o šampionatu?
S obzirom na to da Svetski trofej važi za jedno od najprestižnijih takmičenja u svetu klasične muzike na harmonici, velika je čast učestvovati i biti deo jednog tako velikog događaja. Prvi put sam učestvovao 2016. u Portugalu i postao svetski juniorski vicešampion, a zatim 2017. u Francuskoj, kada sam osvojio 1. mesto i dobio titulu svetskog prvaka u juniorskoj kategoriji. Protekle godine je Trofej održan u online formatu, tako da su učesnici iz čitavog sveta slali snimke svog programa i na žiriju je bilo da donese odluku koji se to snimak izdvaja. U izuzetno jakoj konkurenciji, moj snimak se izdvojio kao pobednički, na šta sam jako ponosan.
Možeš li podeliti neka nezaboravna ili izazovna iskustva koja si imao prilikom nastupa?
Javni nastup je najveća nagrada za jednog umetnika, tada dobija svojih „5 minuta” da prikaže sve ono što je satima, danima, mesecima, pa i godinama vežbao i spremao. Pored tog lepog osećaja, istovremeno je prisutna i ogromna količina pritiska i stresa, koju treba iskontrolisati, što nije nimalo lako.
Iza sebe imam preko dve stotine nastupa, i svaki je priča za sebe. Nastupi u salama širom sveta, aplauzi i ozarena lica ljudi u publici su svakako ono što ostaje nezaboravno. Što se tiče nekih komičnih situacija, izdvojio bih situaciju kada je na Svetskom kupu devojka iz organizacije u sred mog nastupa ušla i počela da žiri poslužuje kafom, nenamerno, jer je mislila da sam prethodnom kompozicijom završio svoj nastup. Bilo je zaista puno različitih iskustava.
Išao si i na mnoge međunarodne seminare i masterklasove radeći sa najboljima iz oblasti klasične harmonike. Ko je od njih najviše uticao na tvoj stil i bio tvoj uzor i zašto?
Izdvojio bih dva uticaja, a to su Šiškin iz Rusije i Draugsvol iz Danske. Jurij Šiškin mi je omiljeni izvođač i uzor, njegov stil i način sviranja je prepun ekspresija, izražajnosti, a uz to poseduje vrhunsku tehniku i spretnost.
Šta smatraš ključnim za dobrog harmonikaša? Sa kojim izazovima se harmonikaši najčešće suočavaju i kako ih ti prevazilaziš?
Jako je bitno od samog početka naučiti pravilnu postavku, prstored, držanje instrumenta, zatim puno ispravno vežbati i usavršavati različite tehnike sviranja na stilski raznovrsnim kompozicijama. Pored sviranja je jako bitno učenje teoretskih predmeta, solfeđa, zatim harmonije, muzičkih oblika, kontrapunkta, jer se sve znanje može iskoristiti za bolje poznavanje izabranog dela, pa i za bolje izvođenje.
Kakav god da je svirački problem u pitanju, postoji samo jedno rešenje – vežbanje!
Pored harmonike, čuli smo i da lepo pevaš, pa bar skromno sa nama podeli još neki talenat i hobi?
Pevanje je moja druga velika ljubav i njime ću se ozbiljno pozabaviti u bliskoj budućnosti. Pored sviranja i pevanja sam počeo malo i da pišem, pa ću probati da sve svoje talente objedinim. Volim prirodu, knjige, putovanja…
Kako vidiš razvoj ovog instrumenta u savremenoj muzici?
Harmonika je jako popularan instrument, kako kod nas, tako i u svetu i komponuje se dosta savremenih, originalnih dela za harmoniku. Harmonika je instrument sa jako puno mogućnosti, tako da se na njoj vrlo lako mogu izvoditi različiti žanrovi.
Koji su tvoji budući ciljevi i aspiracije kao harmonikaša?
Od septembra radim u nižoj i srednjoj muzičkoj školi „Dr Vojislav Vučković” u Beogradu, tako da bih voleo da se u budućnosti ostvarim kao pedagog i ponovim svoje uspehe koje sam postigao kao izvođač. Pored toga, nastaviću aktivno da sviram, a verovatno ću se oprobati i kao kompozitor.
Piše: Petra Vidaković Cvetković
Foto: Privatna arhiva
Leave a Reply