Šta je to što čini neko delo nezaboravnim i istinski upečatljivim? Lepota stila, pažljivo osmišljena fabula, briljantni dijalozi ili, pak, nešto sasvim drugo?
Verovatno sve to, ali sa jednim određujućim činiocem – sva velika dela dovode u pitanje ono što smatramo da se podrazumeva i postavljaju pitanja za koja nismo ni znali da mogu biti postavljena.
Ono što nam svima omogućava zajednički život u jednom društvu je, između ostalog, zajednički sistem vrednosti. On nas ne uslovljava da se slažemo oko apsolutno svega, ali nam omogućava da živimo svakodnevne živote sa ljudima koji nisu tako slični nama. Do problema dolazi kada počnemo da razmišljamo o našoj svakodnevici.
Često, umesto nas, to započinju veliki umovi. Danas, najpoznatiju knjigu Džordža Orvela, „1984“, smatramo biblijom društvene kritike. Iako je u savremenom trenutku opšteprihvaćena u toj meri da njene ideje nekad zvuče kao floskule, ona je nekada smatrana veoma „opasnom“ knjigom. Uz nju, Hakslijev „Vrli novi svet“ takođe је bio zabranjivan širom sveta. Najpoznatiji svetski buntovnik, Holden Kolfild, lik Selindžerovog romana Lovac u žitu, skoro u svim kucima sveta nailazio je na negodovanje i osudu, a pogotovu u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima je knjiga nastala.
Knjige koje nas navode na razmišljanje o tome kako i gde živimo nailaze na zid osude i cenzure zato što dovode u pitanje postojeći sistem vrednosti. Korenite promene su teške, dugotrajne i zahtevaju promenu stavova i sistema vrednosti velikog broja ljudi. Ono što je novo i što dovodi u pitanje život kakvim ga znamo je zastrašujuća stvar. Neko ne prihvata poboljšanje položaja žena jer to možda nije u njegovom interesu, neko ne prihvata postojanje demokratije jer svojim autoritetom može sebi da prigrabi plodove društva koje nije zaslužio, a neko se, pak, boji promene uopšte jer misli da se ne bi snašao u novom sistemu vrednosti i načina života.
Ipak, iako se čini da književnost koja izaziva i cenzura ne idu jedno uz drugo, one su ipak dva lica istog novčića. Veliki sociolog, Emil Dirkem, govorio je da su društvena promena i napredak neizbežni. Ono što ih pokreće jesu hrabri i genijalni ljudi, koji vide ono što je loše sada i ono što može biti bolje u budućnosti. Dosta njih čine upravo književnici i književnice. Delo koje na smislen način izaziva svet kakvim ga znamo, neminovno će biti osuđivano i zabranjivano.
Velika dela književnosti mogu da budu početna varnica koja će zapaliti nepravde u svetu u kom živimo. Sigurno će naići na zid onih koji ne žele da do toga dođe. Međutim, dokle god se vrše borbe oko zabranjivanja pojedinih knjiga i oko toga da li su neke ideje neprimerene, bitka sa cenzurom je već izgubljena. Ideja će naći put do ljudi, napredak nastavlja svoj tok, a novčić na kom se nalaze ideja i njeno zataškavanje nastavlja da se okreće.
Piše: David Josifović
Foto: Unsplash
Leave a Reply