„Samo su samouki slobodni”, reči su poznatog statističara i esejiste, Nasima Nikolasa Taleba. Internet, besplatni kursevi jezika, sviranje gitare, fenomen Indijaca sa Youtube-a koji pokazuju matematiku i programiranje — sve su to prilike za one koji žele da uče pod svojim uslovima i po svojoj organizaciji vremena, sa pretpostavkom da su dovoljno znatiželjni. Sloboda koju neograničeno znanje i prilike za usvajanje istog nose, ipak dolazi uz cenu.
Prvo i osnovno pitanje koje se mora postaviti u vezi sa samoukošću je sam pojedinac. Koliko je organizovan, koliki je nivo znatiželje za temom, spremnost da se uče i „dosadni” delovi odabrane teme.
Vrlo je bitno da samoukost razlikujemo od puke znatiželje. Samoukost je proces i posvećenost učenju, koji neretko nosi iscrpna saznanja. Razlika između škole i samostalnog učenja je u tome da postoji apsolutna sloboda koju pojedinac ima u izboru tema koje uči. Takođe, ne postoji pritisak nastavnika, škole, roditelja, prijatelja, kada dođe vreme za testiranje „nametnutog” gradiva. Upravo nedostatak nametnutog gradiva i pritiska nosi sa sobom slobodu.
Sloboda, sa druge strane, može vrlo lako da se pretvori u frustraciju. Kada nemamo institucionalno usmerenje i podršku škole, ono što ostaje je beskonačna, nesistematizovana građa informacija, bilo na internetu, bilo u bibliotekama.
Osnovni problem samoukosti jeste da iako često okvirno znamo šta nas interesuje, mi jednostavno ne znamo odakle da se informišemo o tome. Jedan od najboljih primera za to je učenje sviranja gitare. Hiljade i hiljade nesloženih lekcija na Youtube-u su izvor frustracija svakog početnika. Potrebno je mnogo više truda i istraživanja da bi se napravila „osnova” muzičkog znanja. U suprotnom početnici uče tehnički zahtevne pesme zbog kojih su upravo i kupili svoju prvu gitaru, a da ne znaju ni osnovne akorde. Pri prvim nesumnjivim neuspesima, mnogi odustaju.
Učenje jezika je takođe jedan od opštih mesta samoukosti. Popularne aplikacije kao što su Duolingo ili Babbel, predstavljaju platforme preko kojih je moguće naučiti jezik na veoma zanimljive načine. Neke od njih su čak i rešile problem organizovanosti i doslednosti pojedinca. Konstantnim podsetnicima i porukama koje šalju korisnicima svakog dana, podsećaju ih da je „vreme da se uči”.
Ono što se često zaboravlja je to da i uz određene vežbe izgovora koje pomenute aplikacije nude, jezik je „živa stvar” i postoji samo u komunikaciji sa drugima. S druge strane, ove aplikacije pružaju čvrstu, sređenu osnovu znanja i omogućile su brojnim korisnicima da prvi put progovore na stranom jeziku.
Samoukost je jedna od onih stvari u vezi sa kojima ne treba da postoje samozavaravanja. Moguća je zbog široko dostupnih informacija o bilo čemu, koje imamo na internetu i bibliotekama. Otežana je jer tražene informacije često nisu sistematizovane i sređene. Sa jasnim razumevanjem šta sa sobom nosi samoukost i njenim razlikovanjem od površnog informisanja, pročišćen je put ka težnji istinskom saznanju. „Istina je tamo negde” — sve ostalo je na pojedincu.
Piše: David Josifović
Foto izvor: Unsplah.com
Magazin Student rubrika Kultura
Leave a Reply