Magazin Student

Magazin Student, najstarije studentsko glasilo na Balkanu

81 godina od osnivanja Magazina Student

Pre tačno osamdeset i jednu godinu izašao je prvi broj Magazina Student.

Prvi broj „Studenta“ pojavio se na ulicama 15. marta 1937. godine – na talasu međunarodne solidarnosti sa republikanskom Španijom, u ratu za njenu odbranu, nešto više od dve godine pre početka Drugog svetskog rata i četiri godine pre nego što će taj rat početi i u Jugoslaviji. Ovo glasilo su pokrenuli članovi i članice ilegalne Komunističke partije Jugoslavije i Saveza komunističke omladine Jugoslavije, među kojima je najistaknutiji bio tada student prava, kasnije narodni heroj, Ivo Lola Ribar. „Student“ je osnovan kao list Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja Beogradskog univerziteta i bio je centralno glasilo studentskog pokreta na BU i u Jugoslaviji uopšte. Do izbijanja rata 1941. godine, „Student“ su uređivali Ivo Lola Ribar, Bogdan Pešić (glavni i odgovorni urenik), Puniša Perović, Milutin Popović Sandžaklija, Anton Kolendić i drugi.

 

 

Zabranu rada KPJ u međuratnom periodu pratilo je i gušenje svih medija koji su iznosili leve kritike spram sistema. Kako bi se prikrila veza Studenta s Partijom, časopis je izlazio kao „Organ stručnih, ekonomskih, kulturnih i sportskih udruženja na Beogradskom univerzitetu“. I pored toga, u predratnom periodu, Student je zbog svojih jasnih antisistemskih stavova, bio suočen sa stalnim zabranama i cenzurama, usled čega je dolazilo i do promena zvaničnog imena dok je štampanje rađeno i ilegalno.

Međutim, opstanak ovog lista u vremenu represije bio je ugrožen, pre svega činjenicom da su oni koji su ga stvarali bili deo revolucionarnog studentskog pokreta Beogradskog univerziteta ⎯ u to vreme jednog od najvećih „crvenih univerziteta“ u Evropi, i istaknutog žarišta buduće antifašističke i revolucionarne borbe u Jugoslaviji. Kao deo tog pokreta Student je u godinama pre Drugog svetskog rata zastupao antifašističke, antirasističke i antikapitalističke stavove, dok mu je široka platforma časopisa za „sve studente“ dozvoljavala da aktivno učestvuje u stvaranju politike narodnog fronta.

 

 

Nakon Drugog svetskog rata Student postaje legalno glasilo studenata Beogradskog univerziteta i nastavlja svoj rad. U narednim godinama časopis će postati prostor ozbiljne kritike vlasti sa levih pozicija. Kulminacija takvih stavova se najbolje videla u sedmodnevnim studentskim protestima 1968. godine, kada je list zabeležio prvi rekordni tiraž od 80.000 primeraka. Tadašnji značaj i vidljivost časopisa su ga ponovo stavili pred pretnju zabranom u godinama reakcije vlasti na studentska gibanja u zemlji.

 

 

Pod uticajem Studenta, koji je u toku šezdesetih i sedamdesetih godina doživeo veliku popularnost, rastao je broj levo usmerenih studentskih i omladinskih medija. Okupljajući studente i studentkinje sa celog Beogradskog univerziteta, Student je mnogima bio prvo novinarsko iskustvo koje im je obeležilo kasniji rad.

 

 

U drugoj polovini osamdesetih godina sve veći prostor u časopisu dobijaju sadžaji koji promovišu liberalne ekonomske politike, dok na kulturnom planu postaju dominantni nacionalistički i patrijahalni narativi. Tokom prvih demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića, 9. marta 1991. godine, list beleži drugi rekordni tiraž, međutim sada već potpuno na pozicijama nacionalizma i antikomunizma.

Generacije urednika i saradnika ,,Studenta” shvatile su kako funkcioniše vlast. Istina je da je dobru većinu to samo održalo u uverenju da su njihov put i način ispravni. Od prvog do poslednjeg broja, najveća vrednost ,,Studenta” bili su baš ti mladi akademci, koji su ostavili dubok i neizbrisiv trag u društvu, kulturi, politici, nauci i novinarstvu. I upravo dokazi o veličini lista nalaze se u biografijama najvećih stvaralaca koji su obeležili čitav 20. vek. Ta kolekcija ideja, pojmova, rešenja, maštovitosti nikada nije istražena kao celina i danas bi možda ostala sasvim neprimećeno da nije studentovca.

 

 

Padaju cene

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.