Profesor univerziteta o vanrednim situacijama

Doc. dr Vladimir M. Cvetković je profesor na Fakultetu bezbednosti. Predaje Sistem zaštite i spasavanja, Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama i Upravljanje u sistemima zaštite i spasavanja.

 Kao velikom stručnjaku i poznavaocu svog zanimanja, uputili smo mu par najčešćih pitanja na koja je on sa zadovoljstvom odgovorio.

Kojim sve načinima možemo poboljšati  trenutnu situaciju pripreme za nastanak vanredne situacije?

Ukoliko se pitanje odnosi na to šta građani mogu da urade – kao što smo dali u saopštenju. Najbitnije je pridržavati se preventivnih mera, ne podlegati strahu i panici, biti odgovoran ukoliko se pojave simptomi i pozvati (nikako otići nenajavljen jer time ugrožavamo zdravlje drugih ljudi) nadležne institucije i postupati po njihovim instrukcijama.

Smatrate li da je korona virus povezan sa bioterorizmom?

Teško je dati tačan odgovor. Broj zaraženih, obolelih i umrlih na globalnom nivou bi, do sada, doveo do preuzimanja odgovornosti od strane terorista, jer bi na taj način stekli „slavuˮ, prednost i najvažnije – mogli bi da zahtevaju ispunjenje njihovih političkih ciljeva. Sa druge strane, države ne bi priznale svoju krivicu, jer su obavezane međunarodnim zakonodovstvom da neće koristiti biološko oružje. Kako broj zaraženih raste na globalnom nivou i sve je veći broj država u kojima se identifikuje zaraženo stanovništvo, možemo pretpostaviti, ili se makar nadati, da ni jedna postojeća država ne bi upotrebila biološko oružje koje može da dovede do obolevanja i umiranja svog stanovništva. Naučnici i istraživači širom sveta navode različite scenarije i „teorije zavereˮ, ali, konkretne dokaze još uvek nemamo, a pitanje je da li će ih ikada i biti.

Susreli smo se sa požarima izazvanim ljudskim faktorom kao i onima koji su izazvani prirodnim putem. Da li su naše preventivne i represivne mere adekvatne?

Postavljeni okvir u određenoj meri prati preporuke međunarodnih organizacija, ali još uvek nije u dovoljnoj meri niti razvijen, niti efikasan.

Pre nekoliko godina bili smo na udaru poplava i nismo bili pripremljeni. Koliko je država radila na tome da poboljša stanje od tada do danas?

Država je od 2014. godine dosta radila na smanjenju rizika od katastrofa, međutim, sasvim je izvesno da nije dovoljno. Ipak, ovde treba istaći da sve zemlje u razvoju imaju dosta poteškoća u ovom domenu.

Koliko se radi na širenju bezbednosne kulture?

Malo. Praktično se svodi na pregovore oko uvođenja, i to izbornog, predmeta Bezbednosna kultura. Mi se maksimalno zalažemo za uvođenje obaveznog predmeta u sve obrazovne institucije koji bi unapređivao znanja i veštine dece i mladih. O bezbednosnoj kulturi treba edukovati sve građane Republike Srbije, a za to je potreban sistemski pristup.

Recite nam nešto više o Naučnom stručnom društvu za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama na čijem ste čelu?

To jeste nevladino, neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme, radi unapređenja postojećeg fonda teorijskih znanja u oblasti upravljanja rizicima u vanrednim situacijama, sprovođenja kvantitativno-kvalitativnih istraživanja, organizovanja nacionalnih i međunarodnih konferencija, pokretanja i vođenja časopisa, sprovođenja obuka i procena rizika, kao i drugih, akademskih aktivnosti u pomenutoj oblasti. Osnovano je 15. juna 2018. godine.

Piše: Anđela Stanojević

Promote & earn money

Leave a Reply

Your email address will not be published.