Na izborima za Studentski parlament FPN-a učestvovala je samo jedna lista. Iako bi pluralizam podrazumevao više kandidata, potpredsednik parlamenta, Vuk Aleksić, ističe da različiti pristupi unutar same koalicije i dalje omogućavaju razmenu ideja i legitiman studentski uticaj na odluke fakulteta.
Izlaznost i rezultati izbora
Izbori za Studentski parlament Fakulteta političkih nauka održani su 8. aprila, a ovogodišnji rezultati pokazuju da je koaliciji USSR-NSK-DEMOS poverenje ukazalo oko 85% studenata koji su izašli na glasanje. Ukupno 250 studenata je ispunilo svoju glasačku dužnost, što je manje nego na prethodnim izborima.
Prema podacima izbora održanim 2024. godine, na glasanje je izašlo više od 800 studenata, što je dva puta više nego na izborima 2022. godine.
Izbori su otvoreni za sve
Iako se na listi našla samo jedna koalicija, Aleksić napominje da je proces otvoren za sve i da niko nije sprečen da se kandiduje.
„Listu USSR-NSK-DEMOS čini koalicija tri organizacije, različitih pristupa i viđenja studentske politike. Upravo u tome leži pluralizam i mogućnost razmene različitih ideja i stavova”, pojašnjava Aleksić.
Dodaje i da je koalicija nastala kao dogovor oko zajedničkih ciljeva i promena koje bi trebalo da se sprovedu u naredne dve godine.
Ranije je bilo konkurencije
Prethodni izbori pokazali su da konkurencija postoji. Međutim, ove godine organizacija Evropski studentski forum se nije kandidovala, a članovi nisu želeli da komentarišu razloge. Podsetimo, ESF se na prethodnim izborima kandidovao i izgubio u nadmetanju za osvajanje većine za sastav studentskog parlamenta.
Studentski parlament nije samoproklamovano telo
Aleksić ističe da je važnost ovog procesa nesporna i da parlament predstavlja studente koji glasaju, kao i one koji to ne čine. Napominje da je važno pokazati da se tiče studenata kako fakultet funkcioniše i u kom pravcu ide.
„Studentski parlament nije samoproklamovano telo, već njegovo postojanje proističe iz zakona i izbornog procesa. Zato je važno da studenti izađu na glasanje”, naglašava Aleksić.
Koja je uloga parlamenta?
Potpredsednik je pojasnio da parlament ima svoje nadležnosti u koje spadaju ocene kvaliteta nastave, analize efikasnosti studiranja, ESPB bodovi, podsticanje naučnoistraživačkog rada studenata, reforme i unapređivanje studentskih programa.
Podsetio je i da parlament ima mogućnost iniciranja dodatnih ispitnih rokova, da može obezbediti sufinansiranje i druge pogodnosti koje utiču na standard studenata.
„To nisu apstraktne stvari. To su konkretne teme koje direktno utiču na svakodnevni život studenata”, ocenio je Aleksić.
Planovi za ubuduće
U planu su izmene Poslovnika o radu parlamenta, pravilnika o izborima i samog izbornog procesa kako bi se povećala demokratizacija. Aleksić najavljuje i otvaranje studentskog kluba „Politikolog” gde će studenti moći da organizuju događaje i aktivnosti između predavanja.
Projekat „Jednake staze obrazovanja” istakao je kao važnu stvar koju su pokrenuli studentkinje i studenti USSR i Sposobne politike. Sredstva za projekat, koji podrazumeva ugradnju kliznih vrata i asfaltiranje prilaza rampi, su u potpunosti prikupljena.
„Očekujemo da radovi počnu uskoro, s obzirom na to da su vremenski uslovi sada povoljni za realizaciju. Ovo je pravi primer kako studentska inicijativa može da dovede do konkretnih i trajnih promena na fakultetu”, navodi Aleksić.
Plenum ili parlament
Za razliku od pre dve godine, kada su se na izborima nadmetale dve liste uz znatno oštriju i agresivniju kampanju, situacija je danas znatno mirnija. Kako navodi Aleksić, to je upravo bio jedan od ključnih ciljeva prethodnog mandata.
„Radili smo na tome da studentsko organizovanje postane prostor saradnje i uzajamnog poštovanja, a ne sukoba. Mislim da smo u tome uspeli”, ističe Aleksić.
On dodaje da su tenzije koje su ranije dovodile do podela i skretanja fokusa sa stvarnih problema studenata danas u velikoj meri prevaziđene. Prema njegovim rečima, postoji i širi konsenzus da parlament treba da bude funkcionalno telo koje rešava konkretne probleme i pokreće inicijative.
Govoreći o ulozi plenuma, Aleksić naglašava da on predstavlja važan oblik izražavanja studentskog mišljenja, ali ističe i jasnu ulogu parlamenta.
„Parlament ostaje institucionalni okvir kroz koji se te ideje pretvaraju u konkretne odluke i projekte. U tom smislu, plenum i parlament ne moraju biti suprotstavljeni”, zaključuje Aleksić.
Piše: Milica Jotić
Foto: Privatna arhiva
Leave a Reply