U proleće 1972. godine, Jugoslaviju je pogodila epidemija velikih boginja. Za ovu bolest, poznatu i kao variola vera, verovalo se da je već decenijama iskorenjena na evropskom tlu.
„Nulti pacijent” i greška u dijagnozi
Epidemija velikih boginja započela je povratkom hodočasnika sa Bliskog istoka. Ibrahim Hoti, stanovnik sela Danjane na Kosovu, bio je deo grupe od 25 hodočasnika koji su posetili sveta mesta u Iraku, gde je bolest u tom trenutku bila endemska. Iako je bio vakcinisan, veruje se da je sama vakcina bila loša ili da je proces imunizacije bio neuspešan.
Situacija je postala kritična kada se zarazio Latif Mumdžić, koji je postao prva žrtva. Njegovi simptomi su pogrešno protumačeni kao teška alergijska reakcija na penicilin. Pre nego što je preminuo u Beogradu, Mumdžić je prebačen iz Novog Pazara u Čačak. Tako se virus proširio na medicinsko osoblje i pacijente u svakoj fazi puta. Procenjuje se da je jedan pacijent direktno zarazio 38 osoba.
Država pod ključem: Karantini i masovna vakcinacija
Kada je 14. marta 1972. potvrđeno da je reč o variola veri, država je reagovala gvozdenom disciplinom. Uvedene su mere koje su tada bile nezamislive, kao što su zatvaranje granica, izolacija čitavih naselja i formiranje karantina. Ukupno je 15.595 ljudi bilo pod strogom kontrolom u nekom obliku karantina.
Glavni poduhvat bila je masovna vakcinacija celokupnog stanovništva. U roku od samo šest nedelja, vakcinisano je oko 18,2 miliona ljudi od ukupno 20,5 miliona stanovnika. Jugoslavija nije imala dovoljno sopstvenih zaliha, pa je „vakcinalna diplomatija” odigrala ključnu ulogu u nabavci 30 miliona doza iz inostranstva. Lekari su čak, u nedostatku medicinskih igala, koristili gramofonske igle umočene u vakcinu kako bi ubrzali proces.
Politika tišine i unutrašnje tenzije
Iako je reakcija bila efikasna, ona nije prošla bez političkih kontroverzi. Prve informacije o bolesti su u medijima bile prikrivane tri dana, zbog straha od ekonomskih posledica i uticaja na turističku sezonu. Značajno je i to što se predsednik Josip Broz Tito nikada nije javno obratio naciji povodom epidemije.
Postojale su i tenzije unutar federacije. Dok su stručnjaci savetovali da vakcinacija krene iz najpogođenijih žarišta, Slovenija je ipak prva uvela obaveznu vakcinaciju za svoje stanovništvo, uprkos tome što je bila najudaljenija od opasnosti. To je nateralo saveznu vladu da promeni plan i započne vakcinaciju u čitavoj zemlji.
Od stvarnosti do umetnosti: Kraj epidemije i dugoročna lekcija
Epidemija je zvanično završena 21. aprila 1972. godine sa ukupno 175 zaraženih i 35 preminulih. Direktni troškovi borbe protiv bolesti procenjeni su na tadašnjih 6 miliona dolara.
Događaj je ostavio dubok trag u jugoslovenskoj kulturi, najupečatljivije kroz kultni film „Variola Vera” reditelja Gorana Markovića iz 1982. godine. Film, snimljen kao mešavina horora i drame, uspeo je da prikaže atmosferu panike, straha i moralnih dilema u izolovanom bolničkom prostoru.
Variola vera je na globalnom nivou zvanično iskorenjena 1980. godine, a iskustvo Jugoslavije ostaje kao jedno od važnih poglavlja u istoriji borbe protiv epidemija.
Piše: Ema Divanefendić
Izvori: Expat in Croatia | Hrčak srce | PubMed | CEU Review of books | Scindeks članci | BBC
Foto: Freepik | Gustavo Fring: Pexels