Saša Ozmo je novinar Sport Kluba koji je svoju karijeru započeo u redakciji B92. U intervjuu govori o Vladimiru koji mu je bio mentor na početku karijere, kao i o intervjuima na koje je najponosniji i o svojoj knjizi „Sportsko novinarstvo”.
Kako se rodila ljubav prema tenisu i da li je iz nje nastala i želja za bavljenje novinarstvom?
„Voleo sam sve sportove sa loptom od ranog doba, moji roditelji su voleli i tenis i košarku. Sport je bio važna stavka u našoj kući. Trenirao sam tenis kao dete, delimično se odatle rodila želja za bavljenje sportskim novinarstvom. Ljubav prema sportu u kombinaciji sa time što su moji roditelji uvek isticali koliko je važno čitati knjiige i pravilno se izražavati je uzrok mog bavljenja sportskim novinarstvom”.
Istakli ste u nekoliko navrata da Vam je Vladimir Novaković bio mentor na početku karijere kada ste došli u redakciju B92, da li možete da izdvojite neke ključne savete koje Vam je tada dao? Koliki je bio njegov uticaj na Vas kao novinara početnika?
„Vlada mi je mnogo značio, teško mi je da izdvojim jedan ključni savet. Celokupan njegov pristup, gde on nije žalio svoje vreme kako bi meni ukazivao na greške koje pravim u vestima i tekstovima. On me je novinarski opismenio. Njegov pristup meni i kao čoveku i kao mladom novinaru mi je mnogo pomogao. Pisao sam u knjizi o situaciji na fakultetu, kada mi je ispravljao seminarski iz predmeta Istorija političkih teorija. Do određene tačke me je isklesao. Sada se dosta razlikuje naš stil novinarstva jer sam ja vremenom izgradio neki svoj put na osnovu koju mi je on ukalemio. On je novinarski najznačajnija ličnost u mojoj karijeri”.
Kada se osvrnete na početak karijere da li biste nešto promenili? Da li postoje neke greške koje ste tada pravili, a da ih se i danas sećate?
„Nisam siguran da bih nešto promenio, eventualno bih želeo da sam od samog starta više išao na teren, da izveštavam sa utakmica, ali priroda onlajn novinarstva je takva da se većina posla obavlja pred kompjuterom. Pravio sam brojne greške, pravim ih i danas, kao i svi. Najveće greške koje sam pravio u onlajn medijima su bile posledica nedostatka koncentracije, što ne sme da se dešava. Naveo sam primer u knjizi kada sam brzopleto objavio vest da je Milton Palasio, bivši košarkaš Partizana preminuo. Nisam prethodno dovoljno proverio, povukao me mentalitet stada”.
Pre šest godina ste počeli da radite na Sport Klubu nakon čega ste posetili brojne teniske turnire. Koji turnir na kojem ste do sada bili Vam je ostao u posebnom sećanju?
„Svaki turnir mi je ostao u posebnom sećanju. Grend slem turniri su posebna priča. Prvi put kada sam došao na Vimbldon 2015. je bio ispunjenje sna. Pre toga Rolan Garos, moj prvi turnir, Njujork ima posebnu energiju, Australija takođe gde su ljudi gostoprimljivi. Najbolji su oni koji se i profesionalno dobro završe kada Novak osvoji tada je kompletan utisak, kao i kada drugi naši teniseri igraju dobro”.
Uradili ste mnogo intervjua do sada sa brojnim sportistima, na koji ste najponosniji i zbog čega?
„Kada ocenjujem intervju gledam koliko je sadržinski kvalitetan i kolika je zvučnost sagovornika. Najbolje je kada se te dve stvari spoje. Zato sam najponosniji na neke intervjue sa Novakom Đokovićem, sa Bogdanom Bogdanovićem, sa košarkaškim agentom Miškom Ražnatovićem. Kao i na intervju koji sam radio sa Božom Babovićem, koji je moj komšija i koji je svojevremeno igrao profesionalnu košarku u Urugvaju. Ponosan sam i na intervju sa Nikolom Kugom koji je obišao svet igrajući košarku i na neke slične priče koje ne bi bile vredne pažnje da ih ja nisam izvukao i dao im publicitet. To me čini još više novinarski ispunjenim jer intervju sa Đokovićem bi se čitao i da je prosečan i da ga je uradio bilo ko. Dosta znači kada neke priče koje nisu na prvi pogled zanimljive pročita veliki broj ljudi”.
Ove godine ste objavili drugo izdanje knjige „Sportsko novinarstvo“, šta Vas je inspirisalo da je napišete?
„Počeo sam da se bavim novinarstvom sa osamnaest godina. Rano sam došao u situaciju da mlađima ili nekima koji su u sličnim godinama kao ja budem mentor i u toj ulozi sam uvek uživao. Voleo sam da im pomažem, da ukazujem na greške koje sam ja pravio kako ih oni ne bi pravili, kako bi se preskočili neki koraci. Kada me je profesorka Sanja Domazet sa Fakulteta političkih nauka pozvala da držim predavanje rodila se skica za knjigu, dugo sam tu ideju držao u glavi. Profesorka mi je pomogla da je iskristališem. Kada je počela korona, pristupio sam radu”.
Da li imate plan da objavite još neku knjigu u budućnosti? Da li biste otišli u neki drugi žanr?
„Rado bih otišao u neki drugi žanr. Želim da objavim zbirku svojih ličnih, intimnih priča. Povremeno objavljujem svoje priče na društvenim mrežama. Ne verujem da će se objavljivanje nove knjge desiti u skorije vreme, trenutno su mi supruga i ćerka prioriteti”.
Piše: Tijana Matić
FOTO: Instagram
Leave a Reply