Na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom razgovarali smo sa mladom diplomiranom pravnicom Mašom Stojaković o današnjem danu, neprimerenim pitanjima i o mogućem zakonu koji bi osobe sa invaliditetom stavio u bolju poziciju.
Kakve emocije u tebi budi današnji dan?
Iskreno, meni je taj dan kao i svaki drugi, možda me u neku ruku nervira jer se našeg postojanja sete samo tog dana, a mi smo osobe sa invaliditetom 365 dana u godini.
Po tvom mišljenju, koja su to pitanja koja se često upućuju osobama sa hendikepom, a smatraš ih neprimerenim?
Meni pitanja ne smetaju, više me iritiraju reakcije kada dobiju odgovore na ista. Na primer, kada im je nepojmljivo da smo samostalni, da smo školovani, zaposleni, da imamo partnera, decu…
Šta ti je, kao osobi sa hendikepom, bio najveći problem tokom studiranja?
S obzirom na to da sam studirala Pravni fakultet u Beogradu, nisam imala problem sa pristupačnošću jer fakultet ima rampu na sporednom ulazu, lift u zgradi, čak i poseban toalet za osobe sa invaliditetom. Prevoz je jedino bio problematičan, jer on funkcioniše tako što se zakazuje danas za sutra, a ne dobije se u tačno vreme kada počinju i kada se završavaju predavanja, pa sam uglavnom bivala po ceo dan na fakultetu, sa pauzama i po 2 do 3 sata između predavanja.
U kolikoj meri je nepristupačnost svim mestima u gradu i ograničeno kretanje uticalo na tebe?
Ostali gradovi su manje-više prilagođeni od Beograda , ali ni Beograd nije baš na zavidnom nivou, što isto mnogo utiče na naš svakodnevni život. Primera radi, hoću sa drugaricom da odem negde. Moram prvo da vidim da li je to mesto prilagođeno, a ako nije, da nađem nekoga ko će mi pomoći da uđem tu. Onda, da smislim kojim prevozom da dođem. Uglavnom to bude taksi kao rešenje, pa se odmah mora izdvojiti veća svota novca od planirane.
Da možeš da doneseš jedan zakon, a tiče se osoba sa invaliditetom, kakav bi to zakon bio?
Zakon o jednakosti – zakon koji bi nam omogućavao da se ostvarimo u svim životnim segmentima, a uz mnogo veću podršku države, to jest da za svaki aspekt života (škola, posao, stambeno pitanje, stvaranje porodice) imaju konkretna rešenja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji živi 356 404 ljudi koji imaju neki oblik invaliditeta, što čini 5,46% ukupnog stanovništva.
Rezultati su prikazali da su najdominantniji problemi sa hodom koje ima čak 60% ispitanika, dok su se problemi sa govorom našli na poslednjem mestu sa 12,8%.
Ovaj datum posvećen je svim osobama koje poseduju neku vrstu invaliditeta i podrazumeva podizanje svesti o problemima sa kojima se ove osobe suočavaju svakodnevno. Takođe, širenje proverenih i tačnih informacija doprinosi prevazilaženju stigmatizacije kojoj su osobe sa invaliditetom izložene, razbijanju tabua i njihovoj lakšoj, socijalnoj inkluziji.
Piše: Kicara Mina
Izvori:
https://www.stat.gov.rs/sr-Latn/vesti/20231201-invaliditet/?a=0&s=09
Leave a Reply