Opera ,,Falstaf’’ Đuzepea Verdija, jednog od najslavnijih kompozitora 19. veka, biće izvedena premijerno na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 3. juna sa početkom u 19:30 časova.
Ova opera je u Narodnom pozorištu prvi put izvedena je 1940. godine, a potom 1978. godine. Treće po redu izvođenje dirigovaće maestro Bojan Suđić, dok je reditelj komada Nebojša Bradić.
Kritičari smatraju da poslednja opera, a ujedno i najbolje Verdijevo delo, prikazuje egzistencijalno promišljanje glavnog junaka u formi komedije zabune i pogrešaka. Falstaf, glavni junak ovog dela, je usamljeni i optimistični stariji zavodnik bez bogatstva. On ima izgrađenu životnu filozofiju koja poručuje da je ,,ceo svet farsa, a čovek rođen kao budala”. Uprkos tome, ima jaku želju da bude voljen.
Pored solista, orkestra i hora Narodnog pozorišta umetnički tim čine scenograf Geroslav Zarić, kostimografkinja Marina Medenica, koncertmajstori Edit Makedonska i Vesna Janssens, šef hora Đorđe Stanković, koreografkinja Isidora Stanišić, pomoćnica reditelja Ana Grigorović, asistentkinja scenografa Vladislava Kanington i asistentkinja kostimografa Ivana Mladenović.
Objašnjavajući šta operu čini komičnom je “verovatno činjenica da se svako u njoj stalno presvlači sa namerom da uznemiri nekog drugog, osveti se, izigra bračnog partnera ili stavi šapu na nečije bogatstvo,” izjavio je reditelj Nebojša Bradić.
Egzistencijalna filozofija kroz komediju zabune
Ova vrsta komada se naziva komedijom zabune, što je slučaj i sa nekim od Šekspirovih komada. Njima pripadaju i “Vesele žene vindzorske” koje su Verdiju bile glavna inspiracija. Komedija zabune i grešaka – kao opis žanra najviše pogađa nerv Falstafa, i to upravo tamo gde najviše boli: naslovna ličnost, žrtve i protivnici, namontirani i prerušeni u zadnjim sobama i prednjim dvorištima, upućuju na to da iza haosa zamenjenih identiteta zjapi ambis ljudske nesavršenosti. Kompletan zaplet “Falstafa” povezan je sa prekomernošću: neko je predebeo, drugi suviše siromašan, treći pak odveć zaljubljen, četvrti isuviše ljubomoran, a ima i previše lakovernih, oronulih, odveć plašljivih – smatra Bradić koji je napomenuo da se libreto ove opere delimično usredsređuje na još dva Šekspirova komada “Henri IV” i “Henri V”.
Piše: Viktorija Gorgioski
Student: Kultura
Leave a Reply