Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu nudi mnoge studijske programe, a jedan od njih jeste Biljna proizvodnja. Sadrži četiri modula koji se biraju nakon prve godine studija. Upoznaćemo vas sa dva modula: Hortikulturom i Voćarstvom i vinogradarstvom.
Hortikultura – sve što treba da saznaš
„Modul Hortikultura predstavlja modul u okviru studijskog programa Biljna proizvodnja. Obuhvata proizvodnju cveća (ukrasnog drveća i šiblja, lekovitog bilja), kao i proizvodnju voća i povrća”, objasnio je Milan Radanović, student Hortikulture na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Na Hortikulturi, obaveznih predmeta ima 36, dok izbornih ima 8. ,,Ne postoji najteži predmet, već da zavisi od studenta do studenta, koji uglavnom fakultet završavaju u roku ili u produženoj, to jest petoj godini”, izjavio je sagovornik.
Studentska praksa
Na pitanje o studentskoj praksi, naš sagovornik je odgovorio da, prema Akreditaciji, svaki studijski program i modul u sklopu spiska predmeta sadrži predmete koji podrazumevaju obavezne prakse, koje uglavnom obezbeđuje Poljoprivredni fakultet. „Svaki vid stručne prakse i terenskog rada i poseta nam može pomoći u daljem učenju i sticanju znanja”, dodao je Radanović.
Razmena studenata
Mogućnost razmene studenata u okviru programa Erasmus+ postoji. Svi ispiti položeni na stranim visokoobrazovnim ustanovama priznaju se na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Izbor država je širok, ali su do sada studenti najčešće odlazili u Švedsku, Italiju, Španiju, Francusku, Hrvatsku, Nemačku i Sloveniju.
Saradnja sa kompanijama
Centar za razvoj karijere studenata Poljoprivrednog fakulteta nudi radionice za studente koje fakultet organizuje zajedno sa kompanijama poput Al Dahra-e, METRO Cash&Carry-a, Delta Agrar-a i mnogih drugih kompanija koje zapošljavljaju studente i diplomce.
Radna mesta
„Studenti koji upišu Hortikulturu po pravilu su je upisali kao svoju prvu želju. Nakon toga veliki broj studenata nalazi posao u struci i vrlo brzo u tom poslu i napreduje”, rekao je Milan. „Kao diplomirani inženjer poljoprivrede, mogu se zaposliti u poljoprivrednim kompanijama, privatnim gazdinstvima, agrokombinatima, semenim kućama i centrima, prerađivačkoj industriji, poljoprivrednim apotekama i laboratorijama, bankama, osiguravajućim kućama i na mnogim drugim mestima.”
Voćarstvo i vinogradarstvo – za početak je potrebno da znaš
Ovaj modul izučava oblasti ekologije i tehnologije gajenja voćaka i vinove loze, pčelarstva, opšteg i posebnog voćarstva i vinogradarstva. Kroz ovaj program student se upoznaje sa botaničkim, agrobiološkim i privredno-tehnološkim karakteristikama gajenih sorti voćaka i vinove loze i sa sposobnošću da projektuje specifičnu tehnologiju gajenja.
Modul je u trajanju od 4 godine ili 8 semestara. U sklopu ima 32 obavezna i 8 izbornih predmeta, kao i stručnu praksu. Student je u mogućnosti da ostvari 240 ESPB bodova u trajanju OAS.
Terenski rad
Ovaj, kao i ostali studijski programi, ima obezbeđen praktični rad. Najčešće se posećuje „Radmilovac”, ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta. „Rad na terenu je najveća prednost ovog studijskog programa i modula, jer tu stičemo nova poznanstva, upoznajemo ljude koji drže velike zasade i koji su vodeći u svojoj proizvodnoj grani, a koji nam mogu biti potencijalni poslodavci”, rekla je Tamara, studentkinja Voćarstva i vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Šta treba da se zna posle faksa?
Diplomirani inženjer u oblasti voćarstva i vinogradarstva na kraju studija mora poznavati zemljište, njegova fizička i hemijska svojstva. To podrazumeva predmete poput Pedologije i Agrohemije. Takođe, mora poznavati organizam biljke, što se uči iz Fiziologije biljaka.
Radna mesta
„Posao na kraju studija jeste dostupan, ali zavisi od naših ambicija i zalaganja – za svaki posao morate konkurisati. Zavisi i od dostupnosti radnih mesta, kao i od toga šta želimo da radimo. Moramo imati u vidu da je hrane uvek trebalo i da će trebati, shodno tome smatram da je posao nakon Poljoprivrednog fakulteta siguran”, rekla je naša sagovornica. Nakon diplomiranja, bivši student može se zaposliti u stručnoj poljoprivrednoj savetodavnoj službi, prosveti, na fakultetu, u državnom sektoru, u privatnim kompanijama, na privatnim zasadima, u vinarijama, destilarijama itd. Takođe, može pisati projekte za podizanje zasada, baviti se oplemenjivanjem biljaka i generalno naukom.
„Niko ne može da živi bez hrane, stoga je posao u poljoprivredi ’sigurica’. Ovakva radna mesta, sa druge strane, traže veliko znanje i odgovornost, te to treba imati u vidu”, naglasio je naš sagovornik Milan. Ako se pronalazite u ovim poljima, vrata Poljoprivrednog fakulteta su vam širom otvorena, a nakon diplomiranja raznovrsne mogućnosti biće vam iza ugla.
Ukoliko ste zainteresovani za upis na Poljoprivredni fakultet, evo važnih informacija koje treba da znate…
Prijemni ispit
Prijemni ispit isti je za sve module i studijske programe. Budući student bira jedan predmet koji polaže, a u izboru su biologija, matematika, sociologija, fizika i hemija. Bitno je napomenuti i da se priznaje prijemni ispit iz pomenutih predmeta rađen na bilo kom drugom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u slučaju da ga osoba nije upisala. Onlajn zbirke pitanja, kao i sve dodatne informacije možete pronaći na sajtu fakulteta https://www.agrif.bg.ac.rs/sr/upis. Takođe, bilo koja dodatna pitanja možete postaviti i na Instagram stranicama fakulteta, a student je za tebe pripremio i Vodič za brucoše.
Čitaj i o ostalim studijskim programima na Poljoprivrednom fakultetu:
https://magazinstudent.rs/2020/02/24/sta-posle-faxa-agroekonomija/
Pišu: Milica Jevremović i Elena Gligorijević
Foto: Fotografiju ustupio Poljoprivredni fakultet
Studenti
Leave a Reply