Mladi beže iz Srbije – i to je činjenica, a čini se da o tome svi pričaju – osim mladih.
U više svojih novinarskih poduhvata pričala sam sa studentima zbog čega odlaze. Njihove odgovore mogu da nabrajam do sutra, ali među svima njima krije se jedan razlog – mladi nisu zadovoljni. Ne jure se samo veće plate, to je samo razlog za koji je potrebno najmanje objašnjavanja; jure se bolja društvena uređenja, gradovi koji su na strani svojih građana i obrazovni sistemi koji nude ono što mladi traže.
Znate onu čuvenu “Uživaj, ovo su ti najbolje godine”? Pa, znate kako – nisu baš svima. Nisu najbolje godine studentima koji rade pune smene jer su im roditelji ostali bez posla a školarine na fakultetima nemaju nameru da se spuste ni za dinar. Nisu najbolje godine studentima koji posle predavanja umesto na kafu idu na psihoterapiju, jer ne mogu da se nose sa stresom. I definitivno nisu najbolje godine studentima koji su svesni da će odavde jednog dana morati da odu, jer u njihovoj struci za njih nema mesta.
Ipak, možda najbolje godine jesu onima koji su sada negde drugde, upravo onima koji su sa koferom u ruci otišli po tu diplomu. Imam jednog prijatelja iz srednje škole koji se odlučio na takav korak. Kada se sve sabere i oduzme, nije se pokajao što je školovanje nastavio negde gde može sebi da priušti da radi i istovremeno bude odličan student. A nije usamljen u svojoj odluci. Znam još neke ljude, a sigurna sam da znate i vi, koji su otišli u neku drugu državu, u kojoj su za vreme studija stekli praksu, dodatno neformalno obrazovanje i iskustvo koji mnogi mladi u Srbiji ne steknu i nakon završetka studija.
Nemojte pogrešno da me shvatite. U ovim godinama dešavaju se i dobre stvari. Postoje sjajni profesori i veliki stručnjaci, kolege koje postaju prijatelji i prilike koje samo čekaju da budu iskorišćene od strane nekih mladih, ambicioznih ljudi. Postoji radost u ostvarenih 48 ESPB ili očišćenoj godini. Meni studentski dani prolaze sjajno. Ja ostajem ovde, jer je to moja želja. Nije svačija.
Da li vam je neko nekada rekao kako bi bilo “lepo da odete da radite negde preko, da malo vidite sveta”? Vidite, ne idu mladi u inostranstvo “da vide sveta”, jer to se inače radi na godišnjim odmorima.
A za sva mahanja mladih jednom slobodnom rukom, dok je u drugoj kofer, sa aerodroma i autobuskih stanica, krivi su svi koji u ovome ne vide ama baš nikakav problem.
Piše: Dunja Marić
Leave a Reply