Kada bismo vam pričali o mladiću koji je Fićom obišao pola Balkana verovatno bi vaše pitanje glasilo: Pre koliko godina je to bilo? Dušan Drndarević (21), iz sela Zlakusa nadomak Užica, studira čak dva fakulteta u Beogradu, Fakultet dramskih umetnosti i Geografski fakultet, a pažnju je privukao svojim najvećim hobijem fića automobilima. Jednim takvim, proputovao je deo Balkana.
Većina tvojih vršnjaka mašta o S klasama i „ekskluzivnim volanima“. Odakle tolika ljubav prema oldtajmerima?
Bila bi laž kada bih rekao da me novi modeli luksuznih automobila ne privlače, ali nikada me jedan auto ne može ostaviti ravnodušnim kao oldtajmer. Nemoguće je uvek imati najnoviji automobil, novi modeli izlaze gotovo svakodnevno, tako da sam se ja odlučio, ako već ne mogu voziti najnoviji auto, onda ću voziti na našim prostorima najcenjeniji i najvoljeniji model, ,,Zastavu 750”.
Kako si došao na ideju da ,,fićom” kreneš na putovanje? Da li je bilo straha?
Ideja za obilazak Balkanskog poluostrva ,,fićom” rodila se na druženju sa jako dobrim prijateljem iz Sarajeva, Amirom. Poželeli smo da naše „ljubimce izvedemo u šetnju“, ni manje ni više, već do Istanbula, ali taj put je odložen tada zbog korone. Prva tura bila je dužine 3200km (Užice-Zlatar-Pešter-Crna Gora-Albanija-Makedonija-jugoistočna Srbija-Crna Gora- Hercegovina-Dubrovnik-Pešeljac-Korčula-Split-Mostar-Užice) .
Zanimljivo je to što je moj ljubimac stariji od mene čitavih 20 godina.
Jedna je stvar odraditi na starom vozilu potpunu restauraciju i glancati ga do savršenstva i potom čuvati u garaži pod „staklenim zvonom“, što jeste lepo, ali ne koliko i voziti isti taj auto u koji si uložio dosta vremena, novca i strpljenja i uživati u njemu svakodnevno. Na prva putovanja kretao sam prilično nesiguran, i u svoje i u sposobnosti mog ljubimca, pa sam u društvo zvao starije i iskusnije „fićiste“, ali kako su vremenom i kilometri odmicali osilio sam se da na put krenem i potpuno samostalno.
Koje si sve države obišao svojom ,,fićom”?
Za sada su to države iz regiona. Obišao sam Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i naravno, veliki deo Srbije.
Koliko kilometara ti i tvoj verni saputnik imate do sada?
U prethodne dve godine prešao sam 7000km, s tim što postajemo sve smeliji da se upuštamo na sve duža putovanja. Svakako, kada krenemo na putovanja, pravimo kružne vožnje iz razloga da prođemo kroz što više mesta i krajeva.
A kakve su reakcije prolaznika i ljudi koje si sretao na putovanjima?
Gotovo niko ne ostaje ravnodušan kada nas vidi na drumu, pogotovo ako je i sam nekada vozio popularnu ,,Zastavu 750”. Na samom drumu to su otpozdravljanja sirenama, mahanjima, ablendovanjima, aplaudiranjima…Na granicama je bezbroj pitanja, fotografisanja i čestitanja na hrabrosti.
Najdraži su momenti kada usput najmlađi, deca, prepoznaju marku automobila i radosno se okrenu za mnom mašući sa osmehom na licu.
Na putu preko Durmitora, presreli su me mladići iz Nikšića, koji su kao drumski kauboji preprečili svoj auto, samo kako bi se fotografisali sa fićom. U sitne noćne sate, na prelasku iz Albanije u Makedoniju, makedonski carinici nisu mogli da veruju svojim očima, izjavili su da je to prva fića koja je iz Albanije u Makedoniju ušla preko tog prelaza. U Zadru, na izložbi oldtajmera, posetioci skupa su komentarisali: ,,Ovo mora da su ih doterali železnicom”, jer im je bilo neshvatljivo da smo došli iz Užica baš tim fićama. Tu je i srdačan doček kolega „fićista” u Makarskoj, Šibeniku, Kninu. Zatim scena na sportskom aerodromu nadomak Sremske Mitrovice, gde su mi zarad fotografisanja, dozvolili da svojom fićom odšlepam jedrilicu u kojoj sam potom leteo.
Da li je bilo situacija kada je ,,fića” bila u kvaru i „tražila pauzu“?
Uglavnom sam ja taj kome je potrebna pauza više nego ,,fići”, i ponekad imam osećaj da postoji beskonačan izvor goriva nikada ne bi morala da stane. Dešava se naravno, da neki deo otkaže, nešto od delova se i nosi usput-za ne daj Bože. Jedina prednost je što je mehanizam na ovom modelu jednostavan da kvar može uvek da se reši. U tome i jeste draž tih putovanja jer predstavljaju jednu vrstu avanture. Između ostalog, ta putovanja se pamte i po tim “problemčićima” koja su se dešavala i kako su se rešavala usput.
Nismo mogli, a da ne primetimo da putovanja i ljubav prema ,,fića” automobilima nisu tvoj jedini hobi. Možeš li sa nama bar skromno podeliti čime se još baviš i u čemu si isto uspešan?
Nekako mi je uvek bilo najteže odgovoriti na pitanje koji su mi hobiji i zanimacije jer dosta toga me zanima. Volim da čuvam stare predmete od zaborava, pa tako imam zbirku radio ,,lampaša”. Napisao sam i knjigu ,,Tragom prošlosti”, za koju sam dobio nagradu Grada Užica.
Jedina sam maloletna osoba koja je prepešačila 100 kilometara duž grebena Solunskog fronta, sve do Kajmakčalana, na preko 2000 m n.v. Pored toga, igram folklor, sviram harmoniku i frulu. Obožavam da radim posao za koji se školujem, u oblasti filma i pozorišta, i uživam da radim kao vodič i kustos u svom etno selu. Usput, završavam svoju drugu knjigu, na osnovu koje se piše i scenario za jedan dokumentarni film u ruskoj produkciji.
Za sam kraj, koje su ti omiljene destinacije i šta su dalji planovi? Koja ćeš mesta još obići?
Prosto je teško izdvojiti neku destinaciju za omiljenu jer svaka je uzbudljiva na svoj način. Ohrid je jedan od gradova kome se uvek rado vraćam. Dalmacija mi je takođe prirasla srcu, a obožavam da vozim Durmitorom, Komovima, Pešterom…
Prva u planu sada je Slavonska Požega. Nakon toga, voleo bih obići i istoči deo Balkana, ali i otići u prapostojbinu fića, Italiju. Inače, mnogo mi je draža vožnja kroz ruralna područja i planinske krajeve, nego kroz velike gradove.
Ideja je da sa fićom stignem do Azije (barem pređem Bosfor), da okružim Jadransko more, dođem do najjužnije tačke na grčkoj obali i stignem do Crnog mora. Pa kad se prokrstari Balkan, za kasnije ćemo videti. Ne kaže se džabe: ,,Fića se voli, ostali auti se voze“ .
Piše: Miljana Pantelić
FOTO: Privatna arhiva
Leave a Reply