Inkluzivna opera „Časovničar“, izvedena je juče na Mašinskom fakultetu u Beogradu, povodom 80. rođendana profesora Mašinskog fakulteta u penziji i autora pomenute opere, Đorđa Kozića.
Ulogu kompozitora i tekstopisca poneo je Ðorđe Kozić, dok je za produkciju zaduženo udruženje „Živimo zajedno“. U operi učestvuju Nikola Radojlović i Nemanja Mitić kao tenori, zatim Andrijana Filipović i Olivera Milojević kao soprani, ali i bas, Miodrag Kastratović, uz podršku članova udruženja „Živimo zajedno“. Solisti opere su osobe sa različitim vrstama invaliditeta, dok su članovi hora korisnici udruženja „Živimo zajedno“ – osobe sa intelektualnim smetnjama u razvoju.
Kozić je svoju inspiraciju pronašao u događaju od pre jednog veka, koji predstavlja susret poznatih naučnika, Alberta Ajnštajna i Johana Vajsa, prilikom kog je Vajs predstavio jedan već naizgled realizovan patent – časovnik. Ipak, nesvakidašnjost ovog časovnika za Vajsa je u tome što je on umeo da oseti duševno stanje svog korisnika.
Šef katedre za termomehaniku, profesor Milan Gojak, istakao je da je muzika zaslužna za to što je profesor Kozić postao dobar termodinamičar. „Profesor Kozić je bio odličan profesor, zaljubljenik u svoju nauku i u profesorski posao, elokventan, narator starog kova. Na predavanja je išao sa radošću, a daske na bini ispred studenata, bile su za njega daske koje život znače. U prijatnom sećanju ostaće hiljadama studenata kojima je držao nastavu, što je jako bitno i za prestiž ovog fakulteta i za katedru kojoj pripada.“
„Svojevremeno je jedna grupa studenata mene proglasila za najboljeg profesora. Znate, to me je uvek malo opterećivalo, jer uvek je iza tog priznanja, bila jedna vrlo ružna informacija – da postoji loš profesor. Meni to nikako nije jasno, kako može da postoji loš profesor? Jer, to je stvarno jedna profesija koja zahteva dobrotu, zahteva ljubav“, ističe Kozić.
Piše: Sara Novakov
Leave a Reply