Šta znači biti Zemunac?
Šuškavci, trenerke, ,,brze tike“, Audi, lova, kriminal… ne, to nije Zemun. Rođen sam, odrastam, studiram u Zemunu i kroz ceo život nisam Beograđanin, nego Zemunac. Često sam dobijao komentare na prethodnu izjavu poput: Tebra, znači Zemun, znači Munze konza. Ponavljam – ne, to nije Zemun! Šta je Zemun? Ko smo mi Zemunci? Odakle smo i zašto smo takvi kakvi smo? Ono najvažnije – zašto nismo iz Beograda?

Krenimo od istorije i geografije. Zemun je priključen Beogradu pre manje od sto godina, a do tada je bio nezavisna varoš tj. grad. Vratimo se još nekoliko vekova unazad do rimskog Taurunuma, a zatim i Semlina (Zemlina), zemljanog grada.

Među starim Zemuncima kruži predanje da je Zemun dobio ime po istoimenoj staroslovenskoj boginji plodnosti, kravi Zemun, po predanju iz Velesove knjige.

Zatim u doba kad su se na ovim prostorima graničili Otomanska imperija i Austroguarska, Zemun je bio jedan od glavnih trgovačkih centara između ove dve države. Na samom kraju, logički, tu je i fizička prepreka – a to su Sava i Dunav.

Pored toga što se geografski svaki Zemunac distancira od Beograda – šta je to duhovno što nas razdvaja, šta je to što pravi razliku? Da li je to Air Max, šareni šuškavac i ponavljanje uzrečice znači – ne, nisu, to su samo uspomene na težak period devedesetih godina prošlog veka, kad smo zaboravili ko smo, kad smo zaboravili da smo ljudi.

Zemun je kolevka kafane, ne kafanice već kafane, severno od Save i Dunava, na teritoriji današnje Srbije, utočište poslednjih boema i vitezova gardoške kaldrme. Zemunci su pričalice, trgovci, šaljivdžije, ali, pre svega, džentlmeni i kavaljeri, spremni na izazove i kojekakve životne peripetije.

Što bi rekao Momo Kapor: Beograd je najbolje mesto da se sačeka autobus za Zemun. Tako ćemo i učiniti, sešćemo u autobus 84 na Zelenom vencu i izaći na Muharu, odakle ćemo se uputiti u direkto u restoran Šaran, koji je tek koji dan mlađi od Milenijumske kule na Gardošu podignute 1896. godine, odakle uzvodno, uputivši se ka Radeckom, uporištu zemunske riblje čorbe, prolazimo pored Kajak kanu kluba ,,Zemun“ (nekad Ivo Lola Ribar), i Veslačkog kluba ,,Galeb“, iz kojih su za vreme svog dugog postojanja izašli brojni olimpijici i osvajači odličija na evropskim i svetskim prvenstvima. Pored ova dva sportska kluba, tu je i popularni FK Zemun, kao i mnogi drugi.

Posle šetnje pored reke, penjemo se uz Beli zec, gde zastajemo da popijemo po koju sa domaćinima brojnih kafana, nakon dolaska na vrh, pogledom se premeštamo na Ćukovac, a zatim i Kalvariju. Silazimo nazad u Glavnu ulicu i idemo sve do Karađorđevog trga, i šta smo videli? Stare ulice, nove solitere, ljude?

Zemun kojim hodamo je, u stvari, Zemun kojim smo hodali. Ne primećujemo prisustvo novog, već odsustvo starog. Ne privlače nas naši odrazi u ogledalima, već odrazi iz starih prozora – ovim rečima bi odgovorio pisac David Albahari, jedan od naših poznatih Zemunaca.

Pored njega, Zemun krase mnoge proslavljene ličnosti, kao što su: Bajaga, Miša Pilipić Podunavac, braća Jelić, Jovan Karamata, Isidora Sekulić, Dragan Mance i mnogi drugi…

Šta znači biti Zemunac? Zamunac znači raditi svakog dana na sebi, živeti emociju, znati šta se desilo juče da bi stvorio bolje sutra, biti drugačiji, ali ne na onaj već izlizan način, nego na onaj zemunski, viteški, šmekerski… ili rečima Branka Najholda: Biti Zemunac nije stvar krštenice, već stanje duha.

Piše: Filip Marković

Promote & earn money

Leave a Reply

Your email address will not be published.