Pamtite brzo i lako u samo par koraka!
Ako moraš da puckaš prstima da prepoznaš osobu koja ti se javi na ulici. Ako ti devojka u gradu izruči svoj broj telefona, a ti moraš da je juriš da ti ponovi, ako tekst za ispit i posle čitanja vidiš samo kao gomilu tačkica na papiru, znači da je pravo vreme da se pozabaviš sopstvenim pamćenjem.

Generacije, u koje spadaju i mnogi sadašnji studenti, sve doskora, nisu imale prilike da budu upućene na strategije pamćenja. Iako olakšavaju svakodnevno učenje, rad, pa i druženje, do pre oko jedne dekade učenici u školama se nisu osposobljavali za razvijanje različitih načina memorisanja.  

Ipak, bavljenje ovim fenomenom datira još iz stare Grčke i Rimskog carstva. Govornici i državnici, da bi impresionirali svoje slušaoce i narod, otkrivali su tehnike pomoću kojih su pamtili ogromne količine podataka. Obožavajući memoriju, jednoj od svojih Boginja, nadenuli su ime Mnemosina. Kako je bila najlepša, Zevs je (opet on mirođija u svakom mitu) proveo devet noći sa njom. Šta je radio? Vodio je ljubav sa memorijom! Iz toga je nastalo devet Muza, nazvanih 9 veština.

Danas su nam poznate mnemotehnike ili tehnike memorisanja. To su ključevi, kodovi ili sistemi prema kojima se određene vrste informacija pamte. Toni Buzan u jednoj od svojih knjiga navodi da su najvažniji principi dobrog pamćenja imaginacija i asocijacija.

Šta je ono što treba zapamtiti?

Odlučujuće je pitanje kada je reč o izboru strategije memorisanja. Tako možemo izabrati tehniku za pamćenje: nizova reči, višecifrenih brojeva, informacije iz tabela, lica ljudi i njihova imena, podatke o događajima, određene pokrete, pa i čitave stranice teksta ili koreografije.

Ono što bi se moglo zaključiti da je najvažnije, čak i kada osmišljavamo strategiju, jeste da vizualizujemo, dodamo karakter i napravimo priču.

Lančani sistem pamćenja je, prema Toniju Buzanu, način pamćenja koji se najviše koristi za kraće liste pojmova. Da bismo proverili tvoje  pamćenje, pokušaj da zapamtiš ove pojmove i da ih na kraju istim redosledom zapišeš: čizma, orasi, rukav, kolač, cvet, mikser, prozor, šešir, list, telefon. Koliko je tačnih odogovora?

Da bismo zapamtili pojmove, bitno je napraviti vezu među njima. Jedan od načina za to može biti da zamislimo putanju kojom najčešće prolazimo i duž nje ređamo pojmove. Može se posetiti i više prostorija, može biti reč o otvorenom prostoru i slično, a memorisanje olakšava  i smišljanje priče.

Na primer: Ulazim u stan, izuvam čizme i na podu ugledam ljuske od oraha. Bacam ih u smeće. Odlazim do kupatila, zavrćem rukave i perem ruke. Nastavljam do kuhinje gde me čeka kolač ukrašen jestivim cvetovima. Mikser je i dalje na stolu. Prolazim pored njega, zatvaram prozor u kuhinji. Dok izlazim, vidim okačen šešir sa zadenutim listom. Utom, zazvoni telefon. 

Pokušaj nakon ove priče ponovo da zapišeš pojmove.

Koliko sada imaš tačnih odgovora?

Je l’ da? Dobro došao na prvu stranicu strategije pamćenja!

Više o mnemotehnikama pročitaj u narednim člancima.

Do tada probaj ovu uz neku svoju priču, koristeći niz: roda, kafa, tuš, nebo, čarapa, lek, zvučnik, panj, voće, ram.

Budi kreativan!

Piše: Simona Kanjevac

Promote & earn money

Leave a Reply

Your email address will not be published.