Knjige koje se danas nalaze na našim policama vremenom su pretrpele ozbiljne, dugogodišnje cenzure. Te knjige deklarisane su kao delikt opasnog mišljenja – pozivaju na bunt i drugačiji način razmišljanja. Da li se cenzurom vrednost knjige osporava ili priznaje? Odgovor na pitanje leži u činjenici da su zabranjene knjige uvek nalazile svoj put do čitaoca, usled čega su oni čak pribegavali i kljumčarenju primeraka istih!
Prvo poznato spaljivanje knjiga desilo se na Atinskom trgu u 5. veku p.n.e. Na trgu su goreli spisi koje je napisao Pitagora. U spisima su se nalazila Pitagorina razmišljanja o bogovima, a vlasti su taj čin okarakterisale kao jeres. Jedan od najbrutalnijih činova spaljivanja knjiga u istoriji dogodiose kada su spaljena sva Konfučijeva dela. Srećom,sledbenici su sačuvaliveliki deo njegovih dela u prepisima.
U vreme Trećeg rajha organizovana je brutalna akcija spaljivanja knjiga na trgu u Berlinu. Na trgu je napravljena lomača gde je spaljivanje bilo nalik ritualu oslobađanja od stvari koje su bile u anti-nemačkom duhu, gde su studenti prilikom paljenja poput mantre izgovarali brutalne parole.
Polovinom 20. i početkom 21. veka uglavnom su zabranjivane knjige koje su propagirale seksualnost i koje su u svojoj sadržini imale nepristojne opise.
Kada je 1955. godine objavljena Lolita autora Vladimira Nabokova čitav svet je bio zgrožen. Knjigu su okarakterisali kao besmislenu i bezidejnu, jer se čitava radnja bazira na emotivnom odnosu starijeg muškarca i devojčice. Nabokov je braneći svoje delo napisao sledeće – Nema mnogo ovakvih knjiga. Sve ostalo je ili aktuelno đubre ili ono što neki nazivaju literaturom ideja, a to vrlo često predstavlja aktuelno đubre u vidu ogromnih blokova gipsa koje se brižljivo prenose iz epohe u epohu dok se ne pojavi neko sa čekićem pa valjano odalami Balzaka, Gorkog, Mana. U Americi Nabokovljeva Lolita bila je zabranjena pune dve godine.
Kada danas čitamo redove iz Džojsovog Uliksa opisi koje nam autor nudi izgledaju krajnje trivijalno. Razmišljanja Leopolda Bluma, koji poput Odiseja luta ulicama Dablina, razbijaju arhaične vrednosti. Izdavači su odbili Džojsa uz argumentaciju da je rečnik koji koristi nepristojan i da stvari o kojima piše nisu moralno prihvatljive. Svaka cenzura, Džojsa je dodatno motivisala da nastavi sa pisanjem bez promene stila, kojiga je smestio u red najboljih pisaca moderne književnosti.
Borci za ljudska prava koji se bave rasnom diskriminacijom zatražili su cenzuru nanekoliko knjiga koje već godinama pripadaju redu klasika. Krimi roman Agate Kristi 10 malih crnaca je na njihov zahtev preimenovan uI onda niko nije ostao jer je u originalnom naslovu upotrebljena reč nigga. Roman Čiča Tomina koliba Harijete Bičer Stou zabranjen je iz istog razloga.
Poslednjih godina dovodi se u pitanje zabrana jedinog romana Margaret Mičel Prohujalo sa vihorom zbog romantizacije ropstva kao dobrovoljnog čina.
Piše: Aleksandra Vukadinović
Foto:Unsplahs.com
Leave a Reply