El comandante Ernesto Če Gevara – rađanje legende
Vrhunac Če Gevarine političke karijere bio je položaj  ambasadora Kube. Tom prilikom posetio je Jugoslaviju, gde je razgovarao sa Titom,,, posetio muzej Gavrila Principa i raspitivao se o radu Saveza studenata Beograda.

Ernesto Če Gevara, poznatiji kao Če, rođen je u argentinskom gradu Rosario 1928. godine, u dobrostojećoj porodici špansko-irskog porekla.

Nedugo nakon rođenja ustanovljena mu je astma, zbog koje je kasnije bio oslobođen služenja vojske. Tokom studija medicine, Ernesto se, zajedno sa drugom Albertom Granadom, uputio u obilazak Latinske Amerike. Na tom putovanju, Če je upoznao doktora Uga Peskea, koji mu je otvorio vrata u svet marksizma .Siromaštvo koje je video tokom svog putešestvija, navelo je Če Gevaru da odustane od sveta medicine i uplovi u političke vode.

Če je 50-ih radio kao lekar u Meksiku, dok se nije susreo sa Fidelom Kastrom, kada je odlučio da se priključi revolucionarnom pokretu „26. jul“. Tog trenutka, za Če Gevaru život kreće iznova. Revolucionari su imali vojne vežbe u šumama, a javnost nije bila sigurna da li su uopšte živi. Kastro je Če Gevaru postavio za komandanta, a on se pokazao kao strog i hrabar vođa. Svestan značaja medijske propagande, ilegalno pokreće revolucionarnu radio stanicu, kako bi obaveštavao narod Kube. Tokom revolucionarnih priprema, napisao je priručnik za gerilsko ratovanje.

Nakon uspešne revolucije, Če Gevara je dobio kubansko državljanstvo, a potom je postavljen za direktora Centralne banke, nedugo potom i za ministra industrije. Vrhunac njegove karijere bio je položaj  ambasadora Kube. Politika je raširenih ruku primila Če Gevaru. Kastro ga je poslao na tromesečni obilazak 12 zemalja, među kojima je bila i tadašnja Jugoslavija. Če Gevara je razgovarao sa Titom, posetio je muzej Gavrila Principa i raspitivao se o radu Saveza studenata Beograda.

U decembru 1964. godine Ernesto je, kao zvanični predstavnik Kube u sedištu UN, oštro kritikovao nesposobnost u borbi protiv aparthejda u Južnoj Africi osudivši diskriminišuće stavove SAD-a protiv crnaca. Nakon ubistva Patrisa Lumumbe, Če je otputovao u Kongo kako bi se borio protiv diktatora. Vrativši se u Havanu, odlučuje se za novi revolucionarni pokret, ovog puta u Boliviji. Vlada Bolivije i Vašington ubrzo su saznali za njegove planove i krenula je potraga za njim. Godine 1967. vojnici su ga pronašli i odveli u seosku školu.

Da su mu se divili koliko su ga se i bojali, najbolje govori činjenica da je svaki vojnik od njega uzeo nešto za uspomenu. Mario Teran dobio je priliku da čoveka pošalje u legendu, ali je dugo oklevao, dok mu Če Gevara nije uputio poslednje reči: Pucaj, kukavice! Ubićeš samo čoveka…. Ali Če Gevara je bio mnogo više od običnog čoveka: revolucionar i lekar, gerilski vođa i najveći intelektualac među levičarima.

Nakon smrti nisu mogli da mu zatvore oči, zbog čega su ga poredili sa Isusom. U mestu gde je ubijen i danas se mole svetom Ernestu, a škola je postala turistička atrakcija. Čuvenu Gevarinu fotografiju uslikao je Alberto Korda, a ona je svetlost dana ugledala tek nakon njegove smrti, kada je podeljena u 100.000 primeraka tokom studentskih protesta. Ernesto Če Gevara ostaje legenda koja živi.

Piše: Tamara Kojić

Leave a Reply

Your email address will not be published.