Sukob na Bliskom istoku presekao je isporuke nafte iz ovog dela sveta, što je dovelo do drastičnog skoka tržišne cene. Dok neke zemlje pokušavaju da obuzdaju rast cena, druge se pripremaju za moguće nestašice.
Skok cena nafte
Od početka ratnog sukoba, neizvesnost oko snabdevanja derivatima podigla je cenu nafte na najviši nivo u poslednje četiri godine. Kao odgovor na napade SAD, Iran je počeo nadzirati Ormuski moreuz, kroz koji prolazi 20% ukupne nafte. Cena referentne nafte Brent skočila je sa 70 dolara krajem februara, na rekordnih 116, koliko je iznosila u ponedeljak.
Rizik od mogućih napada na brodove koje isporučuju naftu, gotovo je u potpunosti zaustavio saobraćaj kroz moreuz. Pojedine azijske zemlje, poput Kine, u najvećoj meri zavise od nafte koja prolazi tom rutom.
SAD i Iran za sada su postigli dogovor o dvonedeljnoj obustavi vatre. Ipak, mnogi predviđaju, ukoliko se sukob nastavi, da će se svet suočiti sa teškim ekonomskim posledicama. Vlade brojnih zemalja već su primenile određene mere kako bi ublažile cenovni pritisak na privredu i građane ili izbegle nestašice.
Reakcije država širom sveta
Najdrastičnije mere štednje energenata primenile su uglavnom zemlje kojima preti nestašica nafte i derivata. Na Filipinima, koji uvoze 98% nafte sa Bliskog istoka, proglašena je vanredna situacija. Vlada je uvela subvencije auto-prevoznicima, smanjila broj polazaka trajekta i uvela četvorodnevnu radnu nedelju u javnom sektoru.
U Mjanmaru uvedeno je racionisanje potrošnje goriva. Privatna vozila, zavisno od broja registarskih tablica, mogu saobraćati samo određenim danima u nedelji. Sličan sistem, poznat kao par-nepar, primenjivala je Jugoslavija tokom naftne krize krajem 70-ih godina prošlog veka.
Zemlje koje proizvode struju koristeći naftu, uvele su restrikcije. Bangladeš i Pakistan poslale su učenike i studente na prinudni raspust. U Egiptu je naloženo prodavnicama, restoranima i kafićima da se zatvaraju u devet uveče po lokalnom vremenu.
Iako je Tajland dobio garancije Irana da će biti nesmetanog snabedvanja naftom, restrikcije struje stupile su na snagu. Šri Lanka je uvela četvorodnevnu radnu nedelju i ograničila točenje goriva na 15 litara nedeljno.
Slovenija je prva u Evropskoj uniji uvela racionisanje goriva. Građanima je dozvoljeno da toče najviše 50, a privredi 200 litara dnevno. Mađarska je uvela ograničenje cene goriva koje će važiti samo za vozila sa domaćim registracijama. Slovačka je sledila prethodni primer odredivši višu cenu vozilima sa inostranim registracijama.
Druge evropske zemlje najčešće primenjuju mere poput smanjenja poreskih nameta i subvencija privredi i građanima.
Pored restrikcija i ograničenja cena, primenjivane su i podsticajne mere. Australijske teritorije Tasmanija i Viktorija uvele su besplatan javni prevoz kako bi podstakle ljude da štede gorivo. Ova mera biće na snazi do jula.
Situacija u Srbiji
Vlada je sredinom marta privremeno smanjila akcize na naftne derivate za 20, a potom i za 60% kumulativno. Pred početak rata u Ukrajini, država je primenila uredbu kojom bi svake nedelje određivala novu cenu goriva.
Uz državna ograničenja, cena benzina trenutno iznosi 189, a dizela 214 dinara. Pušteno je 40.000 tona iz rezervi, a izvoz derivata zabranjen.
Piše: Nenad Ranitović
Izvori: MuchoNews | Balkan Facts | Forbes Srbija | NIN | The Guardian | N1 | BBC – Život tokom krize | BBC – Ormuski moreuz | DW | N1 – Ormuz | Trading Economics | BBC – Zemlje i mere | BBC – Primirje Amerike i Irana
Leave a Reply