Da li posmatranje velikih umetničkih dela može izazvati simptome poput nesvestice, lupanja srca, slabosti i napada panike? Prema iskustvu turista i tvrdnjama nekih stručnjaka ispostavilo se da može. U najpoznatijim sedištima kulture, umetnosti i religije svake godine bude zabeleženo između 10 i 20 novih slučajeva.
Priča o poreklu i imenu bolesti turista
Ovaj fenomen nauka proučava godinama, a prvi put je registrovan u 19. veku. Francuski pisac Mari-Anri Bejl je prvi opisao preskakanje srca, ekstazu i istovremenu iscrpljenost prilikom posete Firenci i bazilici Santa Kroče. Detaljan opis o preplavljenosti emocijama samo dok je razmišljao o uzvišenoj lepoti Đotovih fresaka i o grobnicama velikih ljudi koje je posetio, pružio je u knjizi „ Napulj i Firenca: Putovanje od Milana do Ređa”. Osećao sam da je život iščileo iz mene. A dok sam hodao plašio sam se da ću pasti, napisao je. Slične simptome opisivali su brojni turisti prilikom posete ovom gradu, zbog čega je tzv. bolest turista dobila ime Stendalov ili Firentinski sindrom.
Poremećaj ili preosetljivost
Doktorka psihijatrije firentinske bolnice „Santa Maria Nuova” Gracijela Magerini je uočila da je susret sa delima slavnih umetnika i arhitekturom uzrok pogoršanja zdravlja turista. Objavila je knjigu u kojoj je imenovala sindrom i opisala 106 različitih slučajeva koje je posmatrala. Pojedini pacijenti imali su napade panike, halucinacije i psihotične reakcije.
Doktorka Magerini je zaključila da je uzrok simptoma psihološki uticaj umetničkih dela i putovanja. Najnoviji slučaj predstavio je dr Timoti Nikolson u izveštaju o 72-godišnjaku koji je razvio paranoičnu psihozu prilikom posete Firenci. Dok je stajao na mostu Ponte Vekio, dezorijentisanost je prerasla u napad panike praćen idejama progona, među kojima su bile nadgledanje međunarodnih avio-kompanija i prisluškivanje svoje hotelske sobe. Pored toga, dr Ian Bamfort sugerisao je da su psiholozi Sigmund Frojd i Karl Jung pisali o iskustvima sličnim Stendalovom sindromu.
Mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje se nisu složili. Prema njihovom mišljenju ne radi se o posebnom poremećaju iako se snažan uticaj umetnosti na ljudski organizam ne dovodi u pitanje. Prema jednoj teoriji simptome izaziva fizička iscrpljenost zbog dugog putovanja, poremećenog sna, boravka u zatvorenom prostoru sa stotinama posetilaca, emocionalne uzbuđenosti i nedovoljnog unosa tečnosti.
Problematika utvrđivanja sindroma
Glavni problem predstavlja teškoća odvajanja Stendalovog sindroma od drugih bolesti. Psihoterapeutkinja Kristina de Loreto smatra da psihosomatske reakcije nisu dovoljne za dokazivanje sindroma. Ona smatra da su glavni uzrok previsoka očekivanja zbog kojih posetiocima Firence sve postaje nepodnošljivo prilikom same posete.
Međutim, slični slučajevi zabeleženi su među posetiocima Pariza i Jerusalima zbog čega stručnjaci savetuju turistima da budu oprezni, da smanje očekivanja, kao i da prilagode raspored i izloženost umetnosti svojoj procenjenoj snazi. Stendalov sindrom se još uvek ne nalazi na zvaničnoj listi psiholoških poremećaja. Stručnjaci jednoglasno tvrde da je potrebno još naučnih istraživanja o dejstvu umetnosti na ljudski mozak.
Piše: Viktorija Gorgioski
Izvori: City Magazin | Medik.rs | National Geographic
Foto: Pixabay
Leave a Reply