Prošlo je gotovo 30 godina otkad je poslednji događaj iz bivše Jugoslavije ostao samo zarobljena misao u glavama onih koji imaju tu privilegiju da su živeli tada.
Mnogi bi rekli da im nije žao. I ne treba da im bude, svako vreme nosi svoje uspomene. Svakako je sada ostao samo trulež sećanja na jednu unikatnu pop, rok i treš kulturu. Idoli (neki od njih), se menjaju, postaju oronule senke nekadašnjih regionalnih zvezda, priklanjaju se i savijaju svakom aktuelnom režimu ili pak pokušavaju da hvataju narod na najprimitivnije, nacionalističke bućke.
Ali malo ko je tada, kao i sada, mogao da bude Franci.
Na njega ne možete tek tako naleteti. Morate čuti od osobe koje su slušale ovog svojevrsnog genija. Ovaj ekscentrični Istrijanac je sa svojom grupom Gori uši Winnetou, krajem osamdesetih godina, napravio pravu malu erupciju u već umirućem žanru Jugomuzike, mešajući kabare i rok sa tekstovima punim nade i vere u bolju budućnost.
Šalu na stranu, tekstovi su prepuni sočnih psovki, izmešanih na nekoliko jezika koji se slobodno mogu nazvati istrijanskim jezikom.
Sve je zapravo počelo njihovom najboljom pesmom Addio Polla. U najboljem slučaju, hibrid jezika koji se koristi u tekstu neće biti razumljiv svakome. Ali osetićete. Ceo taj duh jedne kulture koji se prožima kroz gotovo himničnu muziku i tekst, miriše na sveža jutra puna morske soli, koja nestaju polako iz našeg vidokruga i ostaje samo eksploatacija nečega za šta smo lancima i dušom okovani.
Baš kao i Pula ili Istra — rasprodana i ubijena. Izdvojiću samo uvod ili makar upoznavanje sa lepotom Istre u nedelju ujutru:
„Koliki su spali na njejnin kušinu
i brali pičurke po njejnin kršinu!
Koliki su klekli na njejni škalin,
rigali natašće u njejn lavandin!“
Ostaviću malo za dešifrovanje.
Nakon toga, Franci snima zajednički projekat sa KUD Idijotima pod nazivom Istra ti materina, raznorazne parodije na popularne pesme poput Radio Merda, Budi se istok, budi se zapad, Romanita della kita i još gomilu stvari za koju ni internet arhiva nema ideje da postoje.
U 2020. godini Franci snima i dalje. Nimalo nije odustao od sebe i svojeg stila. Samo za svoje najvernije fanove. Izdao je 99. ploču pod simboličnim nazivom Viva corona!
I zaista, ima li boljeg načina da se najavi skoro-pa-jubilej od Francijevog citata „pesma u dva čina i tri p***e materine“.
Piše: Aleksandar Ćatić
FOTO: Wiki
Leave a Reply