Srđan Vekić svoju karijeru započeo je kod Verice Rakočević, a 2009. godine započeo je saradnju sa Radio-televizijom Srbije. Tokom svog rada u nacionalnoj televizijskoj kući radio je kao glavni stilista, a projekte na koje je naročito ponosan je svakako “Evrovizija”.
Obzirom na dugogodišnje “Evrovizijsko” iskustva Srđan je sa nama podelio na radu na ovom muzičkom takmičenju.
- Tokom nekoliko godina svoje duge karijere bio si Glavni stilista Radio-televizije Srbije, koje je obuhvatalo modne kombinacije za voditelje i voditeljke različitih emisija. Kada je bilo tvoje prvo evrovizijsko iskustvo, tačnije kada si se prvi put našao kao stilista predstavnika Srbije na “Evroviziji”?
Na poziciji Glavnog stiliste Radio-televizije Srbije bio sam punih 10 godina, naravno tada sam i počeo sa radom na projketu Eurosonga, međutim moja prva iskustva sa “Eurosong” projektom imao sam i pre toga, radeći u kompaniji Verice Rakočević, na kostimima za Željka Joksimovića, Jelenu Tomašević i druge.
Prvo pravo iskustvo sa svim propratnim elementima, pompom, i tim jednim mehurom od sapunice koji se stvara oko cele manifestacije širom Evorpe, bilo je u Beogradu, na “Evroviziji” koji je održan upravo kod nas. Za mene, u tom trenutku, sve to bio je jedan novi svet.
- Sada kada se osvrneš na godine kada si sarađivao sa predstavnicima i predstavnicama Srbije na ovom prestižnom festivalu. Postoji li neko koga bi drugačije obukao?
,,Evrovizija’’ je projekat Zabavnog programa Radio-televizije Srbije, a RTS je velika institucija sa tačno definisanim propisima i standardima u okviru kojih se donose sve odluke, pa čak i u stilskom smislu.
Ponosan sam na projekte koje sam radio u okviru RTS-a, u pitanju je velika odgovornost, ali i velika čast koju mi je ukazala nenadmašna Olivera Kovačević, pod čijim okriljem sam radio zaista veliki broj različitih projekata.
Svi će se složiti da sa određene vremenske distance čovek vidi šta bi promenio ili možda ne bi, ali isto tako velika je istina da je RTS jedan gigant u okviru kojeg veliki timovi stručnih ljudi odgovorno rade svoje poslove na svim nivoima, tako da znam da sve odluke koje su donesene su bile prave.
- Gledaoci i čitaoci neretko komentarišu da ni ovaj događaj nije više ono što je bio nekada. Ti si imao priliku da pratiš preko malih ekrana, potom da učestvuješ i sada ponovo pratiš kraj malih ekrana. Šta je potrebno da jedan pobednik ili pobednica “Evrovizije” imaju? Koliko je važno scensko predstavljanje?
Podsetiću da je ESC festival nastao kao proslava slobodne Evrope, proslava mira i radosti nakon Drugog Svetskog Rata. Tada su bila drugačija pravila šoubiznisa, drugačiji životni standardi, moralne vrednosti, ali i drugačija interesovanja pubilke.
Istina je da ESC festival nije ono sto je nekada bio, ali istina je da su se ljudi ali društvena klima promenili. Uprkos tome više od 182 miliona ljudi prati taj festival u direktnom prenosu, a lično smatram da je to ipak jedan važan parametar.
Nisam siguran da postoji tačna definicija koja vodi do pobede, ne postoji tačna mešavina, zvuka, pokreta, šljokica ili instrumenata koji garantuju ESC trofej. A i sam trofej ne garantuje blistavu karijeru…važno je učestvovati, zabaviti se, skrenuti pažnju na sebe, a pravila su jasna: svaki izvođač ima svoja magična 3 minuta da objasni Evropi svoju posebnost. Pravila su ista za sve!
Scensko predstavljenje jeste važno jer na kraju krajeva to i jeste televizisko takmičenje na kojem izvođaci treba da nas ubede u svoj nastup, jer oni su iz tog razloga i tu. Scena bi trebala da je njihova sigurna zona, mesto gde se oni osećaju najbolje i odakle treba da nam pošalju energiju i dobar vajb. To je zlatno pravilo entertainment-a!
- Trenutno Srbija zauzima 10. mesto na sajtu eurovisionworld.com generalnom plasmanu od 40 zemalja koje se takmiče ove godine i pored Grčke najbolje se kotira od svih zemalja prostora Balkana. Kako ti se čini ovogodišnja predstavnica Srbije Ana Đurić Konstrakta u scenskom pogledu?
Konstrakta je jedna vanvremenska senzacija i to je neosporno, ne preterana, a opet veoma naglašena. Ona jeste drugačija od izvođača koji su predhodnih godina predstavljali Srbiju, ali isto tako, svi ti izvođači su bili posebni u datom trenutku.
Nismo propustili priliku da sa Srđanom prokomentarišemo stajlinge nekoliko predstavnica
Ronela Hajati – Albanija
Pogrešno je na više različitih nivoa, ne samo činjenicom da nema nikakvu estetsku vrednost. Nije atraktivno, nije šokantno već jednostavno potpuno bez smisla.
Mia Dimšić – Hrvatska
Kreativni tim Hrvatske opredelio se za siguran outfit, bez previše razmišljanja o poruci ili estetici (za razliku od prošle godine). Imamo devojku u maturskoj haljini, instument i nekoliko igrača čisto da na sceni ne bude dosadno od žene i gitare.
Andromache – Kipar
Scenski nastup inspirisan slikom Rađanje Venere – Sandra Botičelija… I gle čuda, Venera odnosno u Grčkoj mitologiji Afrodita i jeste rođena iz morske pene na ostrvu Kipar.
Na sceni u školjci su tri žene u lamiranim spavaćicama naravno bose, kako drugačije.
Neko bi rekao da je okupano u jednostavnosti, ja bih rekao da je nedovršeno i osrednje.
Vladana Vučnić – Crna Gora
Chanel – Španija
JLO senzibilitet, kostim inspirisan Španskom kulturom i Koridom… atraktivno, dinamično i interesantno, držaće pažnju 3 minuta koliko traje pesma. A da li će biti zapamćeno ostaje nam da vidimo, ali ja sam ubeđen da neće.
Konstrakta – Srbija
Konstrakta je kao što rekoh jedna vanvremenska senzacija i sve što ima veze sa njom i njenim nastupom meni je beskrajno interesantno. Sjajno je.
Piše: Lazar Smilić
Foto: Privatna arhiva (Srđan Vekić), EBU – NATHAN REINDS/ CORINNE CUMMING/ ANDRES PUTTING
Leave a Reply