Lepota je jedan od retkih pojmova koji ima vrlo širok opseg. Nije moguće iskazati je opšte prihvaćenom definicijom ili je predstaviti matematičkom formulom. Kroz istoriju se pokazalo da lepota sama po sebi nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Budeći u ljudima različita osećanja, lepota predstavlja jedan od glavnih vidova inspiracije umetnicima iz različitih oblasti.
Gledano unazad, prisutni su odredjeni standardi lepote koji su se menjali u zavisnosti od kulture i običaja odredjenog društva. Poznat je svetski časopis Vogue, koji diktira modne trendove, a na njegovim naslovnicama se mogu naći žene i muškarci koji predstavljaju oličenje ljudske lepote.
U Staroj Grčkoj, simbolom ženske lepote smatrana je Helena Trojanska, žena spartanskog kralja Menelaja. Poznato je da su Grci voleli guste i spojene obrve koje su za njih predstavljale simbol lepote. Zanimljiv je i podatak da se muška lepota znatno više cenila od ženske, te su lepe žene povezivane sa zlom i nečim grešnim. Osnovni ideali lepote kod žena bili su porcelanska koža, duga, kovrdžava i svetla kosa. Postoje podaci da je riđa boja kose bila izuzetno cenjena u to doba. Takođe, pominje se izraz “zlatni presek” koji se odnosi na savršenu simetriju lica, a tu tehniku je svojevremeno primenjivao čuveni renesansni umetnik Leonardo da Vinči.
Za razliku od antičkog doba gde je bila poželjna atletska građa, renesansa je imala drugačiji standard. Renesansa žena morala je da bude punija, širokih bokova i zaobljenog stomaka. Bleda put i duga, plava, talasasta kosa bile su obavezne karakteristike, dok se veliko čelo smatralo se odrazom inteligencije.
U Starom Egiptu ideal je bila Kleopatra. Od žena se tražilo da imaju uzak struk, uska ramena, tamnu kosu i pravilnu simetriju lica. Iz Egipta potiče uverenje da je lepota sinonim za mladost. Što se tiče muškaraca, najprivlačnijom bojom kože se smatrala braonkasta ili preplanulo crvena, dok je privlačna muskulatura tela bila mišićava.
Tokom viktorijanskog doba žensku lepotu su krasili duga kosa i izrazito tanak struk. Pojavljuje se korset, koji je upravo bio zadužen za isticanje struka. Zanimljivo je da je ženama bilo zabranjeno da koriste šminku.
Od prošlog veka do danas
U toku 20. veka pojam idela lepote prošao je kroz razne modifikacije. Dvadesetih godina prošlog veka preovlađivale su devojke koje su izgledom podsećale na dečake. Bila je popularna takozvana “bob frizura”, jarka šminka i telo bez oblina. Međutim, u vremenu nakon toga simbol lepote postaje Merilin Monro, dok idealna građa podrazumeva oblik peščanog sata. Krajem 20. veka nastupa period atletske gradje, kako među muškarcima, tako i kod suprotnog pola.
Za kraj imamo 21.vek u kome je prisutno više tipova izgleda. Poruka koji veliki broj kompanija i influensera želi da pošalje jeste da je svako telo lepo i privlačno. Međutim, prisutne su i odredjene kontradiktornosti, s obzirom na to da broj estetskih operacija nikada nije bio veći. Složićemo se sa tim da je fižički izgled bitan i da je bio važan kroz istoriju, kako ženama tako i muškarcima, ali ipak ona prava i suštinska lepota dolazi isključivo iznutra.
Piše: Iva Vujić
Leave a Reply