Zimski meseci koji su u toku donose nam brojne praznike, vreme provedeno kod kuće i manje dana provedenih na sunčevoj svetlosti. Kraj kalendarske godine, takođe, označava i sabiranje utisaka, kao i evaluaciju sopstvenih iskustava. Često se pitamo kako da se izborimo sa tolikim stresom.
Da bismo što uspešnije odgovorili na ovo pitanje, zatražili smo pomoć od Aleksandre Golubović, psihološkinje i psihoterapeutkinje transakcione analize.
Još jedna godina prođe
Decembar je mesec koji označava završetak jednog ciklusa, samim tim može doneti određenu nelagodnost ukoliko nismo zadovoljni proteklom godinom. „Tada se mogu aktivirati disfunkcionalna uverenja koja se tiču ocenjivanja sopstvenih vrednosti i sposobnosti, npr. ’prošla je još jedna godina, a ja još nisam / nikad neću…’“, navodi psihološkinja.
„Takav odnos prema stvarnosti potkrepljuje doživljaj frustracije i anksioznosti. Takođe, oni koji su inače skloni da otpisuju svoje uspehe ili ih zanemaruju i umanjuju im važnost, imaju veću šansu da se pred kraj stare i početkom nove godine osećaju anksiozno i tužno“, dodaje ona.
Međutim, naša sagovornica ističe da, iako ima ozbiljne efekte po naše raspoloženje pa i mentalno zdravlje, sezonska depresija nije psihijatrijska dijagnoza, već nastojanje da se mnoge neprijatne emocije, često svojstvene depresivnom raspoloženju, objedine u jednu kovanicu koja svojim prefiksom ‘(post)praznična’ ukazuje na privremeno neprijatno emotivno stanje – depresivno raspoloženje.
Da li je manjak sunca i manjak sreće?
Ono što svakako doprinosi manjku naše energije jesu i hladni meseci, koji ne obiluju sunčanim danima. „Hladni dani utiču na to da više vremena provodimo u zatvorenom prostoru i imamo manje socijalnih kontakata, što dovodi i do pada raspoloženja. Kod jednog dela stanovništva može se tada javiti osećanje usamljenosti“.
Praznici i njihov kraj
Pored kraja godine koji je dovoljno stresan, tu su i brojni praznici koji, iako upotpunjuju naše osećanje sreće, mogu doneti i osećaj nelagode nakon njihovog završetka. „U decembru većina ljudi oseti neku vrstu euforije. To je period godine kada smo češće u prilici da se u društvu opustimo, zabavljamo, osetimo se slobodnima i rasterećenima. Takvo stanje ne može dugo da potraje i, čim euforija prođe, osećamo se iscrpljeno. Nakon praznovanja, vraćamo se svakodnevici, umorni od preteranog uživanja u jelu i piću, te porodičnih skupova i druženja koji su bili češći nego što smo inače navikli“.
Šta mi je onda činiti?
Nije loše napraviti evaluaciju sopstvenih postignuća, ali sa stepenom odgovornosti. „Prvenstveno, poželjno je napraviti listu prijatnih i pozitivnih događaja i ishoda u prethodnoj godini. Važno je pri tome prepoznati i osvestiti lične zasluge za postignuća. Na taj način se podstiče realan doživljaj sopstvenih sposobnosti i veština, odnosno sopstvene vrednosti“.
Pored obaveza oko studija, predstojećih ispitnih rokova, ali i stresa vezanog za eventualno zaposlenje, ne treba da se ograničavamo samo na to. „Odvojite u svom nedeljnom i mesečnom planu vreme da se posvetite sebi, osobama i aktivnostima koje vas čine srećnim“, zaključuje psihoterapeutkinja.
Piše: Aleksandra Mačkić
Leave a Reply