Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Плажа са погледом на Стари град

Средиште београдског дневног живота пре Аде Циганлије, или како је романтично зовемо „београдско море“, била је ни мање ни више него – Ница!

 

 

Монденско име које нас испрва асоцира на Азурну обалу наденуто је данашњем Савском кеју, а тада пешчаном насипу који се простирао од Бранковог моста све до Ушћа. Пре моста који данас спаја Зелени венац и Нови Београд, овде се налазио Мост краља Александра, у своје време једини друмски мост који је спајао леву и десну обалу београдске Саве. Пре њега, на другу страну сте могли једино чамцем, а касније једном једином трамвајском линијом, што Београђане није ометало да свој летњи дан почну и заврше на песку, крај реке. Сетимо се да је у то доба Београд имао тек нешто више од 300 хиљада становника али је спас од летње врелине на Ници умело да потражи неколико хиљада људи дневно – што је чини еквивалентом Аде Циганлије једне августовске суботе.

Читава плажа је добила име управо по београдској кафани која је прва никла на полудивљем тлу, између Земуна и Новог Београда који је тада био огромна мочвара. Након кафане „Ница“, уз реку су почели да се нижу бирцузи, а онда и пресвлачионице, љуљашке, рингишпил и како неки извори наводе – један туш и чесма. Мањак воде из водовода, међутим, није представљао никакав проблем јер се појединци сећају да су воду пили из реке, док су се купали, „и да ником ништа није фалило“.

 

 

Београд на води у XX веку
Идила је прекинута почетком тридесетих година, када је почела изградња Моста краља Александра. Велелепни мост је отворен 1934. великим спектаклом, како му је и приличило. Стајао је на два армирана бетонска стуба у српско-византијском стилу, а челична ужад је држала конструкцију. Када се ради о његовој декорацији, Иван Мештровић је дао идеју да улаз на обе стране моста „чувају“ по два коњаника, која су требала да представљају цара Душана и краљеве Томислава, Твртка и Петра Првог Карађорђевића. Били би постављени на стубове високе 22 метра, што би са коњаницима на себи достигло висину од 45 метара. Због високе цене и налета критика са свих страна, од овог пројекта се одустало и отварање је одржано без даљих уметничких решења. Прва је преко моста прешла краљевска коњица која је бројала 700 коња, док је траку пресекао принц намесник, Павле Карађорђевић.

 

 

У своје време славни мост завршио је неславно. Његов живот је трајао свега седам година, када је срушен у Другом светском рату. Оно што нас занима јесте незадовољство које је његово грађење изазвало код љубитеља београдског купалишта. Тадашњи медији су писали како је због будућег моста уништено преко хиљаду пресвлачионица и мањих објеката (сетимо се Савамале и Београда на води). Не само то – изгледало је да се живот Нице ближи крају, јер се област радова у оквиру плаже све више ширила.

Ипак, период након рата, онај кога се неки од вас можда и сећају – педесетих па чак и шездесетих, Ница је доживела нови процват. Иако се град градио из пепела, а из мочваре иза која ће се назвати Новим Београдом почели стидљиво да расту солитери, Београђани су се поново сунчали на старом пешчаном спруду са погледом на Стари град. Ница је коначно затворена када су се солитери „прелили“ до река, где је настао бетонски насип који данас познајемо као кеј.

Padaju cene

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.