Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Решена вековна мистерија:Научници утврдили разлог нестанка Астека

Пре 500 година са лица Земље избрисана је читава једна цивилизација, древни народ Астека. Све до данас научници су покушавали да утврде зашто се то догодило.

Астеци су индијански народ, тачније савез три племена који је деловао као један народ под једним именом и који је владао регионом Јужног Мексика у 15. и 16. веку. Године 1545. Астеке је покосила мистериозна болест која је код људи изазивала грозницу, јаку главобољу, крварење из очију, носа, уста. Након што би особа оболела смрт би наступала после три дана. За само неколико година, нестало је 80 одсто популације, која је имала око 15 милиона припадника. Епидемија је названа „коколици“, која заправо значи тежак облик куге.

 

 

Ипак, све до данас није се могло са потпуном сигурношћу утврдити шта је био разлог нестанка Астека. Узрок настанка епидемије био је предмет научних расправа. Научници одбили теорију да су у питању велике, мале богиње, заушке или имунолошке заразе. Захваљујући ДНК анализи зуба давно умрле жртве, научници су утврдили да је узрок пошасти и масовног умирања Астека била бактерија салмонеле, која изазива тифус.

„Коколици епидемија је била једна од неколико која је погодила данашњи Мексико након доласка Европљана. Али, епидемије које су уследиле после те су биле много смртоносније. О узроцима епидемија расправљамо се вековима, али сада смо у могућности да дамо одговор на ово историјско питање“, изјавио је Ашилд Ваген са немачког универзитета Тубинген. Ова епидемија сматра се најсмртноснијом у људској историји са готово идентичним трагичним исходом попут „Црне смрти“ која је у 14. веку убила 25 милиона људи у западној Европи, што је готово пола укупне популације тог региона у то време.

 

 

Европски колонизатори су са собом донели и бактерије, на коју локално становништво није имало развијен имуни систем. Две деценије пре ове епидемије, одмах после доласка Шпанаца, у данашњем Мексику и делу Гватемале, од епидемије малих богиња умрло је између пет и осам милиона људи. Потом се догодила нова епидемија која је за две године убила половину популације.

„У градовима су ископане огромне рупе у које су, од јутра до мрака, убацивана тела жртава. Људи ништа друго нису радили него су трпали тела у јаме“, запис је једног француског историчара. Још у оно време лекари су утврдили да симптоми те болести нису одговарали симптомима богиња и маларије. Међутим, 500 година касније, захваљујући анализи скелета давно преминулих, утврђен је узрок нестанка читаве цивилизације. Научници су нашли трагове бактерије салмонеле…

 

 

Чињенице о Астецима
Пре доласка шпанских освајача, Астеци су имали изузетно сложен систем социјалне структуре, образовања, породице и уметности. Имали су и бизарне канибалистичке обреде, приносили су људске жртве и продавали своју децу као робове.

1) Деца су им ишла у школу – Астеци су имали развијене породичне односе, сматрали су да родитељи морају да подучавају своју децу, али су имали и обавезно јавно школовање за сву децу. Имали су и школе, подељене на дечаке и девојчице. Дечаци су од свештеника учили о историји, астрономији, уметности и политици, док су девојчице ишле на занате, попут ткања, часове кувања…

 

 

2) Астеци су имали јединствен робовласнички систем – У овој цивилизацији било је сасвим нормално и уобичајено да сиромашне породице продају своју децу као робље. И не само то, они су често продавали и себе као робове! Али ови робови су имали много бољи положај од већине робова у историји. Могли су да се ожене, да имају децу, свој лични посед – па чак и своје робове! А роб је слободу могао да добије на три начина. Најпре, тако што би отишао до било ког храма и тамо се представи. Други начин за стицање слободе био је да побегне од господара и да стане на људски измет пре него што га овај ухвати. Ако би роб побегао од господара – једино је господару било дозвољено да га јури и нико није смео да му помогне. Слободу су могли и да купе, с обзиром на то да су имали могућност да имају своју имовину.

 

 

3) Имали су своје писмо – језик Астека звао се Н’ахуатл. Писмо се састојало од стотина сликовитих симбола који су представљали својеврсну абецеду. Приличан број ових симбола су биле само једноставне слике и значења. Цртеж рибе је била реч риба, мачке мачка… Астеци, углавном свештеници, писали су о верским обредима, водили су евиденције о порезима… Имали су и своје књиге (кодекси). Папир су правили од коже јелена или коре дрвета.

 

 

4) Ценили су уметност и бавили се спортом – уметност Астека је првенствено била заступљена у религији. Својим уметничким радовима углавном су одавали почаст боговима, али и почасти великим ратницима. Били су вешти вајари, па су правили статуе од камена, од зеленог жада или од провидних кристала. За овакве подухвате користили су једноставне алате израђене од дрвета, камена и костију. Од перја су правили одећу за племиће и краљеве, а капа краља Монтезуме II, рецимо, направљена је од перја чак 250 различитих птица! Бавили су се и спортом, посебно им је била драга игра Улламализтли (нека претеча кошарке). Игра у којој се користила гумена лопта, што је било прилично напредно за то време. Циљ игре био је да се лопта пробаци кроз мали прстен од камена. Лопта није смела да додирне тло, а играчи су је могли дотаћи само главом, лактовима, куковима и коленима.

 

 

5) Приносили су људске жртве – људске жртве биле су саставни део религије Астека, као што је био у многим другим друштвима у Новом свету, укључујући и Маје. Једно од главних уверења Астека било је да је Хуитзилопоцхтлиу, богу Сунца, потребна стална храна у облику људске крви. Жртвовали су се углавном ратни заробљеници, а није била ретка појава да неко и волонтира, јер се ово сматрало као врхунац племенитости и части.

Према подацима шпанских освајача, ови обреди су били чести и масовни, мада су историчари довели у питање веродостојност ових извора, сматрајући да су Шпанци претеривали како би оправдали своја освајања и злочине. Ипак, други извори показују да је масовних ритуала овог типа заиста било и да је годишње око 20.000 људи ритуално жртвовано! Људи који су се жртвовали често су били и поједени, као део ритуала. Поједини историчари сматрају да је цео ритуал жртвовања људи, заправо, био само параван, јер нису имали довољно меса и хране да се прехране.

 

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.