Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Живот астрономске опсерваторије

Година 1932., на ободу Београда, иза Врачара, налази се брдо познато као Велики Врачар. Велика, мистериозна шумовита површина која у то време припада такозаном Петом рејону („трећа зона“). Тог дана, међутим, на његовом врху ниче велелепна зграда, намењена ни мање ни више него посматрању звезда. Ко је живео у Београду тридесетих година, засигурно је већ неко време ишчекивао отварање ове институције и прве фотографије у новинама. Изградња новог седишта опсерваторије праћена је и помпезно најављивана, у време када су научници имали своју реч када се одлучивало о развоју и будућности престонице. Прва Звездарница преживела је до данас, а око ње се развило читаво урбано насеље, данашња Звездара. Историја београдске опсерваторије сеже дубље у прошлост и старија је од сваког човека кога познајете. Започео ју је један Београђанин, рођен у данашњој Улици краљице Наталије.

 

 

Милан Недељковић се је свеж, амбициозан и пун знања вратио натраг у Београд 1884. године, након година студирања и изучавања физике, астрономије, математике и метеорологије у Паризу и Америци. Постао је професор астрономије у Великој школи, када почиње да чини све што може да отвори прву астрономску опсерваторију у свом граду. У датом тренутку имао је свега 27 година. У тој намери успева три године касније, када министар за просвету Краљевине Србије доноси декрет о оснивању астрономске и метеоролошке опсерваторије као јединствене установе. Какав догађај! А још смо у XIX веку! Професор Недељковић је постављен на место управника коме је, по свему судећи, ово био животни пројекат. Буџет опсерваторије је био довољно смешан да се за њен развој и рад неретко издвајало из Недељковићевог новчаника. Прва зграда опсерваторије никла је у Карађорђевом парку, где се и данас налази њена метеоролошка половина, а у њој се уче млади, радознали  умови Велике школе, будући физичари, астрономи и метеоролози. Како је метеорологија имала знатно већи значај на свакодневницу Београђана, астрономски део читаве идеје је увек стајао у благој сенци, али се у исто време на рачун свог метеоролошког побратима финансирао и развијао лаганим корацима.

 

 

Научни развој прекида, као што наслућујете, рат. Разарања Великог рата, који данас познајемо као Први светски, нису штедела Недељковићево животно дело – опсерваторија је опљачкана, опустошена, а њен управник нашао се у гомили која је преко Албаније отишла на Крф. Недељковић се након рата вратио у Србију и затекао пустош – моралну, привредну и економску, што га није спречило да заврши зидање старог сна. Немогуће је пронаћи документацију која је морала да прати све његове напоре да опсерваторија поново оживи. Фондови, лична познанства, безбројни састанци са разним члановима владе довели су до тога да Недељковић до свог одласка у пензију 1924. године остане на месту управника, у том тренутку већ потпуно опремљене опсерваторије.

 

 

Након тога се дешава нешто што се ретко дешава – на место Недељковића долази једнако образовани, амбициозни и најважније – ентузијастични астроном, Војислав Мишковић. Под његовом управом опсеравторија добија нову зграду о којој данас говоримо, прву у Србији и четврту у Европи и средства за опрему у вредности од 10 милиона динара. Крајње озбиљна сума за 1929. годину. И није било узалуд – основана је Служба посматрања малих планета и Сунца, која у наредним годинама открива цела 33 астероида и београдска опсерваторија добија значајно место у светским астрономским круговима. У вакууму између два рата, српска наука цвета, сарађује са другим Европским опсерваторијама, издаје „звездани билтен“ на француском језику.

 

 

А онда избија још један рат. Просторије заузимају немачки окупатори, библиотека постаје кантина, поједини радници одведени у логоре, следе године без струје и грејања при чему преостали инструменти, који нису конфисковани, мрзну и постају неупотребљиви. Ипак, Мишковић остаје на својој функцији и дозвољено му је да води рачуна о свом „другом дому“. Опсерваторија је окрњена, али је преживела.

 

 

Занимљиво је погледати уназад и уочити да је астрономија у Београду преживела светска ратове а није успела да поднесе деведесете. Доба немаштине и културног и научног назадовања није изродило ниједног Мишковића или Недељковића да грозничаво, свим силама покуша да је очува. Напротив – научници у то време одлазе у иностранство у потрази за послом, тако да годинама у земљи не постоји стручан кадар који може да управља појединим инструментима. Срећом, успели смо се донекле искобељати из тог блата и Звездарница се мало по мало вратила на ноге. Покренути су нови пројекти, у њене просторије су крочили бритки, млади умови. Међутим, није немаштина једино што је стало на пут београдској опсерваторији. Брдо на коме је изграђена окружио је град. Нова насеља су ницала брзо, а звезде над опсерваторијом засенила су улична светла. Тако је данас одатле могуће проучавати само Сунце, због чега некадашња Звездарница данас пре служи као управна зграда.

 

 

Како једна опсерваторија не може без обзервирања, почетком 2000-тих изграђени су нови објекти за астрономска посматрања, на далеко „тамнијој“ области од Београда – планини Видојевица. А срећом по нас ентузијасте смртнике, београдски астрономски комплекс је отворен за посете, и то бесплатно, сваке последње суботе у месецу. Свакако треба заказати свој долазак (што можете учинити и путем ФБ странице) – чекаће вас отворена врата и стручни водич. Не заборавите да се том приликом распитате о новом пројекту „БЕЛИССИМА“! У основи, ради се о прилично спектакуларном телескопу названом „Миланковић“ по господину за кога смо сви чули – Милутину, који је неколико година водио београдску опсерваторију. Овим телескопом се управља путем интенета, у реалном времену, а све то у циљу потраге за променљивим и двојним звездама и блиским галаксијама. Ако ове појмови звуче превелико, како тек звучи укључивање наше „звездарнице“ у међународне програме изучавања и потраге за вансоларним планетама, суперновама, галактичких језгара и бљесака гама зрака?

Одговори се крију на Звездари, у улици Волгиној 7!

 

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.