Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Данас бисмо били Швајцарска да је кнез Павле остао српски владар

Многи историчари тврде да би нас данас било бар 30 милиона уместо само седам, да су историјске околности по Србију биле мало другачије.

Да је кнез Павле остао на власти, Србима се не би десио Други светски рат, Јасеновац, прогон, комунизам. Србија би данас имала статус Швајцарске – држава би имала развијену индустрију и била поштована у међународним оквирима.

 

 

У пролеће 1941. сваљена је кривица на најдемократскијег монарха Балкана. Оцрњени су напори кнеза Павла да сачува земљу, нацију. Марта 1941. Хитлер је усмерио пажњу на последње упориште на Балкану, које је стајало на путу освајања Русије – Краљевину Југославију.

Кнез Павле је био браник. У разговорима с Хитлером инсистирао је на неутралности КЈ. То је и добио, Хитлер је чак попустио пред захтевима да не дозволи немачке базе или пролаз трупа преко територије КЈ. Павле је успео да натера Хитлера на попуштање као ниједан лидер пре њега, КЈ је била једина балканска држава без тих обавеза. Уместо захвалности, Павле је проглашен издајником и протеран из земље. Неправда је исправљена рехабилитацијом 2011. и преносом мошти на Опленац.

 

 

 

– Да смо били неутрални до краја рата, неколико милиона Срба не би било убијено, Југославија би постојала и била Швајцарска. Не би имали Броза нити живели 70 година под комунизмом. Били бисмо још моћнији и јачи од Швајцарске јер она нема тако добар и транзитни положај, море, обрадиве површине као ми. Данас бисмо били један од главних стубова ЕУ, сви би се угледали на нас, ми бисмо били ти који постављају услове – наводи професор Оливер Антић.

 

Историчар Коста Николић каже да кнез Павле није био издајник, већ добар владар који је од Хитлера издејствовао добар споразум за државу и народ.

– Хтео је да сачува земљу, поштеди људе рата. Можда бисмо данас били као Шведска и Швајцарска да је постигнути споразум опстао. Данашња реалност може имати корене у 1941. Можда данас не бисмо били пред банкротом нити изгубили Косово – закључује Николић.

 

 

Покушај кнеза Павла да направи договор с Хитлером, избегне рат, спасе народ и државу стављен му је на терет и био разлог да га прогласе издајником. Његово издајство односило се на закључење Тројног пакта. То је била лаж. Пакт је закључила Влада КЈ.

Професор Антић објашњава да је кнез Павле у преговорима с Хитлером наступао као да је владар велике светске силе. Хитлеру је чак замерио и немачки начелник Генералштаба: „Мој фиреру, зашто се односиш према Југославији као према некој примадони?“

– Хитлер није хтео да ратује са Србима због лоших искустава из претходних ратова. Дао је најповољнији могући уговор КЈ – статус неутралности. То је отишло у тајне клаузуле да друге државе не би тражиле исто. Павле то износи влади. Нема приговора. Влада потписује Тројни пакт и 27. марта 1941. долази до државног удара услед спољног утицаја, пре свега Енглеске, која према документацији за то улаже 100.000-250.000 фунти. Бива ухапшен и преко Грчке протеран у Кенију, где је морао да финансира кућу у којој је био заточен. Плаћао је закупнину. Прешао је после у Француску, где је и умро – закључује Антић.

 

 

Професор Оливер Антић наводи да је кнез Павле одуговлачењем преговора с Хитлером помогао Русима и омогућио да Други светски рат траје краће.

– Пошто је кнез Павле куповао време, Хитлер је шест недеља каснио с нападом на Русију. Уместо у марту, напао је Русију 22. јуна и улетео у тешку зиму од минус 40 степени, због чега су Немцима пропали техника и муниција. У међувремену, Руси су ојачали, довели трупе из Сибира и убрзо, после две године (1943), било је јасно да Хитлер губи рат. Дакле, кнез Павле је помогао Русима и омогућио да Други светски рат траје краће.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.