Магазин Студент

Магазин Студент, најстарије студентско гласило на Балкану

Насмејана одбојкашка грација – Ања Спасојевић

Предводила је женски одбојкашки тим Црвене звезде 2002. године до шампионске титуле после 9 година, а годину дана касније и до дупле круне после 10 година. Била је можда и најбитнија играчица у „лансирању“ репрезентације Србије у светски одбoјкашки врх, али је онда после једног неспоразума са селектором Терзићем, на врхунцу каријере заувек удаљена из репрезентације. После тога су је и медији заборавили, па сте о њој могли да прочитате тек по неку информацију, што свакако није заслужила. Ми вам данас представљамо лепотицу, која је противнице разоружавала сјајном игром, а публику осмехом, који није скидала са лица, може се слободно рећи легенда српске женске одбојке – Ања Спасојевић.

 

 

Ова рођена Београђанка одбојком је почела да се бави са 12 година у Радничком, да би нешто касније прешла у Црвену звезду. За “Црвено-беле” је дебитовала у сезони 1998/99, са свега 15 година, а врло брзо је постала најбитнији играч у тиму, који ће Звезди вратити шампионски сјај. 2002. године након трећег места у лигашком делу сезоне, Црвена звезда после сјајних дуела са Јединством из Ужица у финалу плеј-офа, стиже до прве шампионске титуле после паузе од девет година, а због одличних партија Ања је проглашена за најбољу спортисткињу Црвене звезде 2002. године у традиционалном избору Звездине ревије.

 

 

Било је то време када се за дуеле Црвене звезде и Јединства тражила карта више, а хале “Велики парк” у Ужицу и “Шумице” у Београду биле су премале да приме све навијаче који су уживо желели да гледају ове одбојкашке спектакле. Звезду су у тим дуелима предводиле Ања Спасојевић и Ивана Ђерисило, које су врло брзо стекле велику популарност међу љубитељима спорта, што због своје сјајне игре, што због лепоте и шарма које су обе поседовале. Може се рећи да је српска женска одбојка баш у тим дуелима кренула у велики успон, а било је свима јасно да са Ањом Спасојевић српска одбојка добија врхунског играча, али и правог лидера. Због тога што је била “рођени вођа”, Ању су тадашњи одбојкашки стручњаци често знали да називају “женски Владимир Грбић”.

 

 

У сезони 2002/03, Звездин примач у дресу са бројем 15, поново је вукла тим ка успесима и првој дуплој круни после десет година. Наредне сезоне после одласка Маје Симанић, Ања постаје капитен, али због повреде пропушта почетак сезоне. Ипак, враћа се на време да тим поведе ка новој титули, која је освојена после легендарног преокрета у мајсторици финала плеј-офа против ужичког Јединства. Ања је поново блистала на терену, била је лидер тима који је на одушевљење “Делија” освојио трећу узастопну шампионску титулу. Том титулом се Ања на најлепши начин опростила од црвено-белог дреса и решила да крене у “печалбу”.

 

Спасојевићева прво одлази у Италију, где наступа пуне три године за Асистел из Новаре, са којим осваја Топ Тимс Куп, италијански Супер куп и Куп ЦЕВ 2007. године, у којем је проглашена за најбољег сервера. Потом се сели у Волеро из Цириха, али после само годину дана следи нова селидба, овог пута у Турску, где је наступала за Фенербахче. Са “Зелено-жутима” осваја титулу првака Турске, али се и тамо задржава само годину дана. Следећа дестинација јој је била Русија и Белгород, где се задржава једну сезону, а шетњу европском одбојкашком позорницом наставила је у дресу француског Кана, за који је играла две године и освојила две дупле круне, али и играла финале Лиге шампиона.

 

 

После Кана враћа се у Италију, али овог пута одлази у Модену, где доживљава велике непријатности. Клуб је затворен због сплеткарења и финансијских проблема, а Ања и њене саиграчице биле су присиљене да изгубе утакмицу против турског Илер Банкашија, што су играчице одбиле, о чему је Спасојевићева и јавно говорила: “Најодвратнији тренутак био је кад нам је наређено да морам да изгубимо утакмицу. Пролазак у следећи круг био би тотална катастрофа, јер клуб нема пара да настави такмичење. Али договориле смо се да одиграмо поносно и добиле утакмицу, али смо, нажалост, изгубиле златни сет.”

 


После Италије, Ања се опет сели у Русију, где наступа за Уфимочку и Динамо из Краснодара, да би 2014. године после пола године у Уфимочки и годину дана у Динаму, са непуном 31-ом годином живота одлучује да оконча каријеру. Разлоге за такву одлуку објаснила је касније новинарима у домовини: “Почело је да ми бива све теже и теже, јер сам константно била сама. Почео је ужасно да ми недостаје нормалан живот. Не могу да кажем да нисам налазила пријатеље и да сам имала примедбе на третман у екипама, али сама та чињеница да нисам имала своје пријатеље и да мој тадашњи дечко, а садашњи муж, није могао да буде са мном је почела баш, баш да ме оптрећује. И, на крају, када сам слетела из Русије на београдски аеродром плакала сам као мало дете. Као да ми се не знам шта десило. Чињеница да више нећу одлазити и нећу бити сама је мени било такво олакшање да је то било невероватно.” – рекла је Ања том приликом и објаснила са каквим се све потешкоћама боре професионални спортисти.

 

За репрезентацију је на великим такмичењима дебитовала на Европском првенству 2003. године, када су се одбојкашице вратиле на велика такмичења, а Ања је била најефикаснија у екипи са 62 освојена поена на турниру, али њене саиграчице и она нису могле више од деветог места. На наредном првенству Европе 2005. године у Загребу селекција Србије и Црне Горе заузела је седмо место, а Ања Спасојевић је била пети сервер на турниру. То је била само најава онога што следи… На Светском шампионату у Јапану 2006. године “Плаве” праве велико изненађење и освајају бронзану медаљу, победом над Италијом у мечу за треће место резултатом 3:0. Играла је Ања сјајно у Јапану и била је међу најзаслужнијим за тај сензационалан успех.

 

 

Наредне године Србија прави нову сензацију и на шампионату “Старог континента” који је одржан у Луксембургу и Белгији осваја сребрну медаљу. На том шампионату иако повређена Ања је играла сјајно, била је “девојка за све”, мењала је сјајно на позицији коректора, коју није играла скоро никада до тад, повређену Ивану Ђерисило, а и на својој позицији примача играла одлично. Нажалост то такмичење ће се испоставити као Ањина репрезентативна “лабудова песма”, јер због сукоба са тадашњим селектором Терзићем и одбијања Спасојевићеве да “ровита” наступи на Светском купу у Јапану, за њу су репрезентативна врата заувек затворенa.

 

 

О томе колико је то погодило, о разлогу сукоба са селектором Терзићем, као и медијској кампањи која се тих дана водила против ње, говорила је Ања Спасојевић непуних годину дана после њеног последњег наступа за репрезентацију, на конференцији за новинаре: “На Европско првенство сам отишла повређена и ван форме, јер због повреде бутног мишића нисам тренирала у кључној фази припрема. Селектор је добро знао какво је моје здравствено стање. Након повратка из Луксембурга, тражила сам да ме Терзић не стави на списак за Куп у Јапану, али разлози које сам навела нису били довољни да добијем паузу. Кренуле су приче да је моје здравствено стање преувеличано, чак и измишљено, да ми клуб не дозвољава да играм за национални тим, да сам се продала за паре, да сам издајник и сличне ружне оптужбе. Посредством менаџера ми је поручено да треба да позовем Терзића и да га “замолим да се вратим”. Поручено ми је да је то принцип селектора. Жао ми је, али то нису принципи већ пуко терање ината. Била ми је велика част што сам играла за Црвену звезду и селекцију Србије, а моја животна жеља је да са репрезентацијом одем на Олимпијске игре. У овим условима моја жеља је, барем за мене, неостварива. Надам се да ћу свој сан одсањати неки други пут.” – рекла је Ања том приликом.

 

 

Нажалост сукоб никада није позитивно решен, па Ања никада није досањала свој спортски сан, а чини се и да је после те конференције за штампу додатно “бојкотована” у медијима, и да није добијала пажњу коју је заслужила због свега што је урадила за српску одбојку.
Женска одбојка је данас међу најпопуларнијим спортовима у Србији, а ка тим висинама је повела баш она. И то са све осмехом и шармом, који су красили одбојкашку грацију и свакако српску спортску легенду – феноменалну Ању Спасојевић.

 

 

 

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.