Krovna orgaznizacija mladih Srbije u četvtak, trećeg februara predstavila je rezultate istraživanja “Mladi u medijskom ogledalu 2021” koje objavljuje petu godinu za redom. Tema istraživanja je slika mladih u medijima, odnosno kako i koliko mediji izveštavaju o mladima.
Uvodnu reč imali su Miljana Pejić i Uroš Savić-Kain, ispred Krovne organizacije mladih Srbije.
Neki od ključnih nalaza istraživanja:
- Broj sadržaja o mladima je dvostruko veći u odnosu na prošlu godinu, pre svega zbog detaljnijeg izveštavanja o crnoj hronici i teme vakcinacije mladih.
- Na jednu vest o aktivizmu, dođe 13 vesti iz crne hronike.
- Mladi se u pozitivnom kontekstu prikazuju u svakom šestom tekstu ili prilogu. Negativan kontekst je tri puta češći.
- Ako su mladi prikazani u negativnoj konotaciji, najčešće su predstavljeni kao nasilni, nemoralni i promiskuitetni.
- Muški akteri su dvostruko zastupljeniji od ženskih u javnosti.
Mladi sebe ne osećaju delom društva
Rezultati istraživanja “Mladi u medijskom ogledalu 2021” pokazuju da se mladi u pozitivnom kontekstu prikazuju u svakom šestom prilogu ili tekstu, kao i da su muški akteri dvostruko zastupljeniji od ženskih.
O tome “da li su podaci obeshrabrujući i kada bismo mogli očekivati promene u društvu?” odgovor nam daje Filip Lukić, reporter N1: “Podaci opet reflektuju društvo u kom živimo – patrijarhalno i ejdžističko. Od mladih se ne očekuje da govore ozbiljno, da imaju dovoljno znanja o nekim temama, mediji ih vezuju za “slatke, lagane” priče o uspehu, osvajanju medalja na takmičenjima i povratku u zemlju nakon nekog vremena provedenom u inostranstvu. Kada ste poslednji put videli, čuli ili pročitali priču o mladima koji pripadaju manjinskim grupama, koji se suočavaju sa različitim poteškoćama, osobama sa invaliditetom, itd?
Drugi aspekti je svakako stereotipizacija mladih u medijima – muskarci su nasilni i problematični, a devojke pozvane da pričaju o modi i umetnosti. Dakle, slika mladih u medijima nije samo obeshrabrujuća jer mladi ne dobijaju dovoljno prostora, već zbog toga što je to slika mladih u ovom društvu. Slika njihovog položaja – marginalizovana, obesmišljena, ograničavajuća. Tek kada mladi budu postali svesni toga i budu ovom društvu rekli “ne”, gurnuli njegove vrednosti svojim aktivnostim napred, tada možemo očkivati i promenu u ovim podacima. Nažalost, ono što vidimo jeste da smo daleko od takvog preokreta jer mladi postaju sve apatičniji, a oni koji neko mišljenje i imaju uglavnom upadaju u nacionalističke i desničarske zamke koje im društvo postavlja. “
- Koliko je važno da se u mejnstrim medijima priča o mladima?
“Mediji su slika društva i u njima se oslikava sve ono što se u jednom društvu dogadja. Kada pogledamo oko sebe, gde su mladi? Da li ih ima na ulici u borbi za bolje društvo, da li su aktivni učesnici političkih procesa, da li su digli glas protiv lažnih doktorata i urušavanja obrazovnog sistema? Mladi ni u jednom od ovih procesa nema. Mladi sebe ne osećaju delom društva i onda ne možemo kriviti medije što mladima ne daju dovoljno prostora. Na kraju, u svemu postoji i komercijalni interes – mladi ne konzumiraju mejnstrim medije, tako da ni mediji ne vide potrebu da se obraćaju mladjoj publici jer od nje neće zaraditi. “
Mladi sa invaliditetom i njihov položaj u društvu
Lana Nikolić, omladinska aktivistkinja i novinarka, u neformalnom razgovoru za magazin Student govori o položaju mladih sa invaliditetom u Srbiji sa novinarske tačke gledišta – “Ima mnogo prostora za poboljšanja kada govorimo o izveštavanju o osobama sa invaliditetom, kao i drugim osetljivim grupama. Uvek u prvi plan treba staviti osobu kao takvu, a tek onda pomenuti, ako je neophodno ono po čemu se ona razlikuje.
Prisutan je i pristup koji izaziva sažaljenje (na primer tužna muzika, kadrovi kolica, belog štapa, lekova, bilo čega što osobu na taj način izdvaja, fokusiranje očiju koje su na ivici plača). U stvarnosti, osobe sa invaliditetom žive kao i ostali, s tim što neosporno imaju drugačije i kompleksnije prepreke, ali je važno to prikazati na adekvatan način, a ne tako da se podstiču postojeći stereotipi.“
Lana dodaje da svi imamo različite izazove u životu nevezano da li živimo sa nekim oblikom invaliditeta i da je potrebno imati podršku ljudi koji veruju u vas i spremnost da se prihvate te okolnosti.
Politika može biti interesantna
Neretko možemo čuti priče da mladi ne učestvuju dovoljno u političkoj participaciji, pričali smo sa docentom doktorom Nikolom Jovićem sa Fakulteta političkih nauka “Uzimajući u obzir politički kontekst u Srbiji, mladi se često nepravedno optužuju za političku apatiju i nezainteresovanost. Podaci iz našeg poslednjeg istraživanja pokazuju da nešto više od 60% mladih kaže da uglavnom glasa na izborima.
Ukoliko ovaj podataka o izbornoj participaciji tumačimo u svetlu informacije da skoro 85% mladih nema osećaj da im se političari obraćaju, ne može se reći da su mladi apatični. Osim toga, politička participacija podrazumeva i druge oblike formalnog i neformalnog društveno-političkog aktivizma. Dobar primer takve prakse su organizacije mladih poput BUM-a (Bečejskog udruženja mladih) koje su veoma društveno angažovane u svojim lokalnim sredinama.
- Koliko je mladima trenutna politika u našoj državi interesantna?
U okolnostima u kojima je ponuda političkih ideja i lidera izrazito „bajata“, za mnoge Zoomer-e klasična politika uopšte nije interesentna. Njima se niko ne obraća, niti iko adresira njihove želje, probleme i strahove. Dominantna politička komunikacija u Srbiji je toksična i negativna. U prilog tome stoji podatak da mladi imaju osećaj da je svega 15% vesti o politici pozitivno. U takvom komunikacionom mraku nema ničeg privlačnog za mlade. Takođe, generacijska je realnost da kada ste u dvadesetim godinama po prirodi socijalne dinamike života imate mnogo više interesantnih stvari koje zaokupljuju vašu pažnju od gomile ljudi u odelima koji se svaki dan svađaju u nekoj lepoj zgradi. Dakle, politika ne može da bude interesantna kao odlazak na koncert, kao časovi glume, kao igranje basketa ili odlazak na ekskurziju, ali svakako može i mora bolje od ovoga što imamo sada.
Tako se ne oseća ni jedna mlada osoba
Po istraživanju koje je sproveo KOMS mladi u mejnstrim medijima prikazani su kao nasilni, nemoralni i promiskuitetni, imali smo priliku da razgovaramo sa urednicom omladinskog portala “YouthVibes” i omladinskom aktivistkinjom, Anđelijom Stanimirović o tome da li se ona oseća upravo onako kako je opisano – “Ne, ne osećam se tako. Mislim da se tako ne oseća ni jedna mlada osoba. Kako za mene, tako i za mlade ljude oko mene je to velika uvreda, odnosno način na koji su mladi prikazani u medijima. Mladi se u mejnstrim medijima prikazuju u slučajno “ekstremno” lošem ili “ekstremno” dobrom kontekstu.
Nakon ovog istraživanja, nadam se da će mejnstrim mediji malo više pratiti praksu omladinskih medija koji su se po istraživanju pokazali kao uspešni u realnom izveštavanju o mladima. Mladi su mnogo više od onoga kako ih vide mediji i zato je važno da se promeni medijska slika o mladima.”
Na samom kraju konferencije, zvanično je najavljen monitoring izborne kampanje koji će KOMS sprovoditi. Biće vršen monitoring i predsedničke i parlamentarne izborne kampanje. Planirano je da se prati ko se obraća mladima, na koje teme, putem kojih kanala komunikacija i na koji način.
Istraživanje u celosti možeš pronaći na vebsajtu: Mladi u medijskom ogledalu 2021.
Snimak cele konferencije možete pogledati ovde: Mladi u medijskom ogledalu – Mladi u mejnstrim medijima
Pišu: Mina Kicara & Lazar Smilić
Foto: Krovna organizacija mladih Srbije
Leave a Reply