“Način na koji igra je spektakularan. Njegovi potezi ostavljaju publiku bez daha. On je nesvakidašnji igrač. Uvek je spreman za velike utakmice i velika dela.“ – Tim rečima je čuveni brazilski stručnjak Bernardo Rezende opisao jednog od najboljih odbojkaša svih vremena – Žilberta Amaurija de Godoja Filja, svima poznatog kao Žiba.
Velike karijere ne bi ni bilo da Žiba još kao beba nije ostvario svoju prvu, ali i najvažniju životnu pobedu. Sa samo šest meseci dijagnostikovana mu je leukemija, rak koštane srži. Srećom, Žiba je savladao opaku bolest, pa je sa 12 godina krenuo da trenira odbojku i postao je jedan od najuspešnijih igrača koji su se ikada bavili ovim sportom. Igrao je na poziciji primača servisa, za odbojkaške standarde nije bio preterano visok (1.92 m) a na početku njegove karijere nije se očekivalo da će izgraditi vrhunsku karijeru. Međutim, veliki rad i velika želja za dokazivanjem učinile su ga jednim od najboljih odbojkaša svih vremena.
Žilberto Amauri de Godoj Filjo je karijeru počeo u klubu Kuritibano a potom je nosio dres Kokamara, Čapeka, Sao Kaetana, Nipomeda, Olimpikusa i Minasa, pre nego što se preselio u Italiju. U Brazilu je bio prvak 2001. godine. Na “Čizmi” je nastupao za Jahu Feraru a onda i Noikom Brebanka Kuneo sa kojim je uzeo Kup Italije i bio MVP, da bi 2007. godine sreću probao u ruskoj Iskri iz Odinstova. Dve godine kasnije vratio se u rodnu zemlju da bi zaigrao za Pinjeiroš a tačku na karijeru stavio je igrajući u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Za nacionalni tim Brazila debitovao je 1995. godine i osvojio je ukupno 29 trofeja – Olimpijske Igre u Atini 2004. (ima i srebro iz Pekinga 2008. i Londona 2012. godine), tri Svetska prvenstva (2002, 2006. i 2010.), dva Svetska kupa (2003. i 2007.), tri Svetska kupa velikih šampiona (1997, 2005. i 2009.), osam Svetskih liga (2001, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2009. i 2010.), osam Južnoameričkih prvenstava (1995, 1997, 1999, 2001, 2003, 2005, 2007. i 2009.), Panameričke igre 2007. i tri Kupa Amerike (1998, 1999. i 2001. godine).
Verovatno prelomni meč u Žibinoj karijeri je finale Svetske lige 2003. godine. Ta utakmica u kojoj su se sastale ekipe Brazila i tadašnje Jugoslavije i zvanično je proglašena najboljom u istoriji. Kada je ekipa Brazila gubila, selektor Rezende je odlučio da sa klupe na teren pošalje Žibu. Od tog momenta stvari su se na terenu preokrenule, Brazilci su zaigrali sjajno predvođeni Žibom i u čuvenom taj brejku su dobili taj meč a poslednji poen osvojio je upravo Rezendeov kec iz rukava i čovek najzaslužniji za preokret – Žiba.
To zlato u Svetskoj ligi pokrenulo je lavinu uspeha Brazilaca a od tog meča Žiba je postao nezamenljiv i najbitniji član prve postave Brazilske reprezentacije. Pored timskih uspeha, Žiba je dobio i brojna individualna priznanja. Proglašen je za najkorisnijeg igrača Olimpijskih Igara u Atini. Nagrade su se samo ređale, pa je za najboljeg igrača proglašavan na brojnim takmičenjima – Svetska liga (2006), Svetsko prvenstvo (2006), Svetski kup (2007), Panameričke igre (2007). Najbolji server Svetske lige bio je 2008 a godinu dana kasnije i najuspešniji primač Šampionata Južne Amerike.
Zbog svega što je postigao u karijeri je 2013. godine primljen u odbojkašku kuću slavnih u Poljskoj. Jedan od najboljih odbojkaša svih vremena i čovek koga su izuzetno cenili, poštovali i voleli protivnički navijači a njegovi gledali u njega kao u božansvo, Žilberto Amauri de Godoj Filjo – Žiba.
Leave a Reply