Uspeh je nešto što ne dolazi preko noći, a za isti je potrebno dosta vremena i uloženog truda. Volim i ponosim se svakim uspehom Srbije u svetu, a najviše sam ponosna kada ga postignu mladi ljudi. Vremenom sam shvatila da se nedovoljno pažnje poklanja našim naučnicima, a verujte mi na reč, ova zemlja ima talente koji postižu neverovatne rezultate, kako kod nas, tako i u svetu. Sasvim slučajno, pre nekoliko nedelja sam od poznanika čula za fenomenalan uspeh studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Njih četvoro su osvojili treće mesto na Međunarodnom medicinskom turniru u Novosibirsku (Rusija), i to u konkurenciji od 50 univerziteta. Naši budući lekari su na takmičenju, koje se u potpunosti održavalo na engleskom jeziku, rešavali neobične, medicinske slučajeve. Neki mediji su preneli i da njihov slučaj podseća na one koje smo imali priliku da vidimo u čuvenoj seriji ,,Dr.Haus“. Istraživajući, primetila sam da je samo nekoliko novina i portala pisalo o njima. Veoma sam zahvalna zbog toga što je deo ovog tima, i pored spremanja ispita uspeo da odvoji malo vremena i odgovori na pitanja. Zato sledeći put, kada Vam neko kaže kako za zdravstvo u Srbiji nema nade, samo mu ispričajte priču o ovim divnim ljudima i slobodno budite ponosni na njih, jer su oni dokaz da koliko god situacija bila teška, radom, učenjem i verom u sebe možete dosta postići. Upoznajte studente pete godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, oni su Aleksija Stefanija Herera, Sandra Đokić, Matija Đukić i Vladimir Gluhović.
Kako ste saznali za takmičenje i kako ste se odlučili da napravite tim u ovom sastavu?
Vladimir:
Takmičenje sam pronašao na sajtu Medicinskog fakulteta u Nišu. Oni su prošle godine učestvovali i osvojili treće mesto. Odatle sam dobio ideju da okupim ekipu i da se prijavimo na takmičenje. Pozvao sam ljude sa kojima se inače družim na fakultetu, zaista nije bilo lako izabrati troje ljudi među toliko dobrih studenata. Na kraj smo pokazali da zaista dobro funkcionišemo kao tim, što je donekle i bio cilj ovog takmičenja, da okupi studente medicine i da im ponudi probleme do čijih će rešenja doći timski.
Da li možete da mi kažete nešto više o samom takmičenju?
Sandra:
Međunarodni medicinski turnir u Novosibirsku se održava četiri godine unazad na Državnom univerzitetu Novosibirsk i predstavlja jedinstveno studentsko takmičenje u Evropi u rešavanju kliničkih slučajeva iz različitih oblasti medicine. Takmičenje je obuhvatalo kvalifikacioni krug i finalni turnir. Kvalifikacije su podrazumevale rešavanje tri klinička slučaja iz interne medicine, pedijatrije i ginekologije, koje smo uspešno rešili i poslali mejlom, te nam je nakon par nedelja stigao poziv na finalni turnir, koji je održan od 21-24. aprila. U finalu su postojale dve lige: ruska, u kojoj su se takmičili timovi sa 12 univerziteta i engleska, u kojoj je učestvovalo 10 univerziteta. Takmičenje je sprovedeno u formi debate, tako da su se smenjivale različite uloge za svaki tim, sa ciljem da što bolje prezentujemo svoja rešenja, naučimo nešto novo, kako od kolega, tako i od komisije, koju su činili cenjeni profesori iz Rusije, Amerike i Nemačke.
Da li ste imali podršku profesora sa fakulteta i koliko će Vam ovaj uspeh, ali i samo iskustvo pomoći u budućnosti?
Vladimir:
Podršku porofesora nismo imali, jer je nismo ni tražili. Prosto smo želeli sami da se okušamo u ovome i da vidimo dokle možemo da idemo. Bili smo među jedinim ekipama koje su došle na takmičenje bez mentora. Možda bi bilo lakše da smo imali nekog profesora, ali ipak nismo baš ni razmišljali o tome, jer se sve brzo odvijalo i bilo nam je interesantnije i uzbudljivije da sami rešavamo slučajeve. Ovo takmičenje zaista mnogo znači. Dobili smo dosta iskustva, znanja, novih poznanstava, naučili kako se radi u timu, naučili da slušamo drugačija razmišljanja i rešenja problema, naučili da prihvatimo kritike i pohvale, upoznali novi sistem rada, upoznali novu kulturu i nove predele. Često nas na fakultetu pitaju da li smo dobili neku novčanu nagradu, ali ja im kažem da smo dobili mnogo više od novčane nagrade. Mislim da je sama nagrada bila poziv da učestvujemo na finalnom takmičenju.
Koliko Vam je vremena oduzelo takmičenje i da li Vas je omelo u svakodnevnim aktivnostima?
Vladimir:
Oduzelo je dobar deo vremena, ali ipak nas to nije omelo u našim svakodnevnim aktivnostima. Iziskivalo je jedan ozbiljan nivo posvećenosti. Otprilike smo radili jedno tri nedelje. Vikendima smo se okupljali kod Matije i raspravljali o slučajevima po ceo dan, a tokom nedelje smo dosta istraživali o slučajevima i prikupljali informacije.
Veliki broj ljudi smatra Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu za jedan od najtežih, zanima me da li ste tokom studiranja imali vremena i za neke druge aktivnosti?
Matija:
Medicinski fakultet jeste težak i zahtevan, ali ga ne bih izdvajao u odnosu na druge prirodne fakultete. Ja sam pored redovne nastave stizao da pišem studentske radove i da ih izlažem na našim studentskim kongresima, takođe četiri godine sam student demonstrator na katedri za anatomiju i pomažem mlađim kolegama da usvoje gradivo iz anatomije. Pored svega toga redovno se bavim sportom, viđam sa društvom, izlazim, čitam. Mišljenja sam da se sve uz dobru organizaciju može stići.
Sandra:
Svih pet godina studentskog života provela sam u studentskim domovima, upoznala sam mnogo ljudi i moje slobodno vreme je posvećeno druženju sa prijateljima.
Vladimir:
Znate kako, svaki fakultet je težak na svoj način. To što ljudi pričaju da je medicina teška, pa sve je teško što želite istinski da izučavate. Ali u tom istinskom istraživanju se kriju čari, koje svu tu teškoću savladavaju. Pored fakulteta uvek se mora naći vremena za druge stvari, da se razbistre misli i da se usvoji neki novi vid sagledavanja. Iako se dosta radi, uvek nađem vremena da izađem, da treniram i da učim neki jezik. Trenutno treniram veslanje u Veslačkom klubu Beogradskog Univerziteta i učim kineski jezik u Institutu Konfučije. Zaista mislim da ako želite nešto uvek ćete naći vremena, samo ako se dobro organizujete.
Koji su Vaši planovi posle završetka fakulteta i da li planirate da ostanete u Srbiji ili bi ipak otišli u neku drugu državu (i ako bi, zbog čega)?
Matija:
Grana koja me najviše zanima je interna medicina, ali još uvek nemam definitivne planove o tome šta ću i gde nakon završenog fakulteta. Svi znamo kakva je situacija u Srbiji i da nije lako dobiti mesto koje želiš. Najviše bih voleo da se usavršavam negde u inostranstvu gde je medicina dobra poput Nemačke i SAD-a, a zatim sa svim znanjem i iskustvom da se vratim u Beograd i primenim ih ovde.
Sandra:
Manje od deset ispita nas deli od diplome, pa će uskoro biti pred nama važna odluka o daljem obrazovanju i zaposlenju. Zainteresovana sam za više oblasti interne medicine, a najviše bih volela da dobijem priliku da se usavršavam u Beogradu.
Vladimir:
Voleo bih da odem na usavršavanje u inostranstvo, a nakon toga da se vratim ovde ako bude bilo mesta. Otišao bih na usavršavanje da bih upoznao naki novi sistem rada i razmišljanja, da podelim i usvojim neke nove ideje i načine rada. Mislim da je naš fakultet dobar i može da vam pruži onoliko koliko vi zaista želite od njega. Jednom je moj trener rekao: „Ja sam te svemu naučio što znam, ako želiš još da učiš onda treba da ideš dalje.“ E tih reči se i sada prisećam. Sada mislim da smo iscrpeli izvore našeg fakulteta i da bismo mogli otići negde drugde da naučimo još po nešto, a nakon toga da se vratimo u Srbiju ako budu želeli da nas prihvate.
Da li imate neku poruku za naše čitaoce?
Matija:
Čitaocima bih poručio da je medicina 21. veka medicina zasnovana na dokazima i prema tome za sve što neko tvrdi mora da ima validan i naučno potvrđen dokaz. Danas ima mnogo ljudi, među lekarima i među nelekarima, koji namerno ili nenamerno, zarad sticanja novca i/ili popularnosti, zbog sujete ili ličnog precenjivanja, pokušavaju da leče ljude sumnjivim i naučno neprihvaćenim metodama. Zapamtite da je konvencionalna medicina najmoćnija medicina danas i teži da bude što moćnija, a za sve svoje metode lečenja nudi validne i naučno potvrđene dokaze.
Vladimir:
Da i pored teške situacije u Srbiji, ne treba odustajati, već se boriti, a rad i vreme će doneti rezultate. I da predaju sebe onome što rade, jer tek tada će dobiti zauzvrat najsočnije plodove koji će doneti energiju za nove izazove.
Nadamo se da ćemo u budućnosti pisati opet o ovim mladim ljudima i njihovim uspesima. Neposredno pre nastanka ovog članka, Vladimir mi je rekao da zajedno sa kolegama planira organizovanje jednog ovakvog takmičenja i kod nas, a Magazin Student će se potruditi da isprati taj događaj!
Leave a Reply