Sneg u Beogradu podsetio je na zime koje su nekada znatno snažnije oblikovale svakodnevicu grada.
Istorijski zapisi pokazuju da su i u savremenom dobu postojale izuzetno hladne zime u Beograd. Njihov uticaj menjao je svakodnevni život u prestonici. Sneg se nije zadržavao samo nekoliko dana, već je postajao dugotrajni deo gradske slike kome su se građani prilagođavali.
Tekstovi i pregledi klimatskih prilika svedoče da su takve zime bile daleko češće nego danas. One nisu donosile samo hladnoću, već i sporiji tempo, tišinu pod snegom i osećaj da grad funkcioniše po drugačijim pravilima.
Šezdeset devet dana pod belim pokrivačem
Posebno mesto zauzima zima 1953/54. godine. Tokom tog perioda, sneg se u Beogradu zadržavao nedeljama, odnosno šezdeset devet dana. Od kraja decembra do kraja februara, belo okruženje bilo je svakodnevica.
Takva dugotrajnost snežnog pokrivača oblikovala je i način života. Hladnoća nije bila prolazna pojava, već stanje koje se prihvatalo kao normalno.
Hladne decenije
Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, Beograd je iskusio neke od svojih najoštrijih zima, među kojima se posebno izdvajaju zima 1953/54. i februar 1962. godine.
U decenijama koje su usledile, takvi prizori postajali su ređi, ali su se i dalje povremeno vraćali.
Uporan i neobičan sneg
Tokom zime 1977/78. godine, sneg je više puta padao, često nakon kratkog otapanja. Utisak da zima „ne zna da ode” ostao je snažno prisutan u sećanjima tog perioda.
Posebno se pamti i novembar 1995. godine. Iako kalendarski još nije bila zima, grad je izgledao kao usred januara. Sneg se nije dugo zadržao, ali je ostao zabeležen kao jedno od neobičnijih hladnih iznenađenja u novijoj istoriji Beograda.
Piše: Dušan Štrbac
Izvori: Klima101 | Večernje novosti
Leave a Reply