Studentski film „Indeks” govori priču o događajima i emocijama tokom studentskih blokada i protesta. O procesu nastanka filma za „Student” govorili su reditelj Miloš Živanović i glumac Bojan Dimitrijević.
Velika odgovornost i izazovi
Reditelj Miloš Živanović objasnio je kako je rad na filmu „Indeks” bio velika odgovornost. Ističe da je pad nadstrešnice u svima probudio veliku tugu i bes, ali da je postojala želja da se cela studentska borba iskaže na jedan koncizan način, što je jako zahtevno.
„Takođe smo se plašili da ne napravimo neke banalne stvari, da ne omalovažimo zapravo ceo studentski pokret i borbu koju vodimo za istinu i pravdu”, započinje priču reditelj Miloš Živanović.
Reditelj dodaje da su vođeni „intuicijom, snagom i božjom voljom” uspeli da „izguraju” sve ovo do kraja na ispravan i autentičan način. Istakao je da je svaka scena bila izazov, ali da su uprkos svemu istrajali.
Da se ne zaboravi i ne ponovi
Reditelj je objasnio da je bilo teško odvojiti racionalno od emocija tokom rada na filmu.
„Ključno osećanje koje nas je vodilo kroz ceo proces bilo je, možda, oduživanje anđelima koji su nevino stradali – da im posvetimo ovaj film i da ponovo napravimo jedno svedočanstvo, da se nikada ne zaboravi, a nadamo se i da se ne ponovi”, ističe reditelj.
Živanović je naglasio i nameru da se napravi podstrek u celoj studentskoj borbi – da ne jenjava nijednog trenutka i da se nastavi.
Moć ujedinjenja
Reditelj je opisao godinu za nama kao intenzivnu, emotivnu i u nekom zajedništvu. Istakao je i da smo nakon svega u sebi pronašli nešto što je dugo bilo ustajalo. Reditelj podseća da su to upravo „prave vrednosti” i apeluje da građani i studenti ne smeju posustati nijednog trenutka.
„Moramo napraviti još veće ujedinjenje i veću energiju uneti u sve ovo kako ne bi bilo pada, kako bismo se dalje razvijali, rasli i menjali sebe. Samim tim, ako promenimo sebe, promenićemo i svet, samo da budemo ujedinjeni i organizovani kao što smo i do sada bili”, zaključio je Živanović.
Rad sa studentima
Bojan Dimitrijević, jedan od glumaca u filmu, ispričao je kako na početku nije bio sasvim siguran o čemu se radi kada je dobio poziv reditelja. Objasnio je da je samo znao da ga zove student režije za neki studentski film.
Kako glumac navodi, odazvao se pozivu, jer inače podržava studente i njihove zahteve. Istakao je i ogromno poštovanje prema studentskom pokretu od prvog dana do sada. Napomenuo je i kako uvek prihvati poziv studenata, ako fizički to može da uradi.
Prema njegovim rečima, smatrao je da je to samo jedan u nizu studentskih filmova na kojima je radio i shvatio je suštinu tek nakon što je pročitao scenario.
„Jako je zanimljivo raditi sa studentima, nešto što se tiče njih samih, u trenutku dok se to zapravo i dešava; izmešan je taj dokumentarni i igrani materijal. Kada sam shvatio da je to u pitanju, posebno mi je drago što sam prihvatio da radim to”, naglasio je Dimitrijević.
Glumac je priznao da se nijednog momenta dok su radili nije plašio da bi film mogao da poprimi karakteristike patetičnosti. Dodao je da su mladi ljudi radili film o mladim ljudima i da ne zna ko to može da uradi bolje od njih. Zaključuje da je patetika stvar ličnih granica i ukusa i da ne zna kada stvari postaju patetične.
Ideološka različitost sa likovima
Na pitanje da prokomentariše ulogu Tihomira Stanića koji tumači lik policajca, a privatno otvoreno podržava ceo studentski pokret, Dimitrijević je odgovorio da misli da se kolega nije mnogo mučio da je prihvati.
„To je deo našeg posla – da igramo razne likove, i one sa kojima se uopšte ne slažemo. Igrao sam mnogo likova koji imaju jako malo veze sa mnom, ili čak ljude koji uopšte nisu po mom ukusu. To je deo profesionalizma”, ističe Dimitrijević.
Objasnio je da su uloge koje se razlikuju od njih privatno često zanimljive. Kako navodi, to daje prostor da se posmatra sa strane i da se „lepše upakuje” nego kad je nešto blisko.
O događaju 15. marta
Glumac je istakao da smatra da je 15. mart najnepravedniji događaj učinjen studentima opisavši ga kao nešto najstravičnije. Smatra da je bio je usmeren na ljude koji iniciraju takvu vrstu događaja, bez obzira što je na tom studentskom protestu bilo i dosta građana.
„Mislim da je ta podmukla upotreba, tog „nečega” nešto najbrutalnije – na nekom ljudskom nivou – da se koristi takva tehnologija, takva vrsta oružja, da se to uradi u takvom trenutku, dok se odaje počast u tišini”, objasnio je glumac.
Dimitrijević naglašava da isprva nije znao da se bilo gde na planeti desila takva masovna i nasumična izloženost. Iako ističe da je posle čuo za sličan događaj, navodi da su to tehnološke inovacije u represiji koje do sada nisu viđene.
„Ja protestujem od 90-ih, znam šta je suzavac, pendrek i svaka druga vrsta nasilja i brutalnosti koje mogu da primene. Ali ovo tehničko dostignuće, odnosno uređaj koji su iskoristili, mislim da je najstravičniji”, tvrdi Dimitrijević.
Poruka studentima
Glumac je istakao želju da se trenutno podrivanje pokreta i podela koja se dešava dožive kao ono što jeste – pokušaj otupljivanja oštrice studenata i neka vrsta izazivanja konflikta koja slabi čitav pokret i njegovu nameru.
„Ne dajte da vas dele, ovo sad levo, desno, centrala, to je toliko nebitno u ovom trenutku. Imamo samo jedan cilj, jedini, to jest vi ga imate. Vaši zahtevi ga jako lepo formulišu i iz toga možemo svi zaključiti šta vi hoćete i čemu se svi mi građani koji podržavamo studente nadamo”, zaključuje Dimitrijević.
„Indeks” je priča o mladima
Film „Indeks” predstavlja svojevrsnu priču o događajima koji su se desilo tokom studentske borbe. Obuhvatio je momente od napada na studente FDU koji su odavali poštu stradalima u padu nadstrešnice sve do 1. novembra ove godine, kada je održan komemorativni skup u Novom Sadu.
„Indeks” naglašava osećanja dvadesetogodišnjaka, njihove strahove, ideale, nade i želju da se ne propusti prilika za aktivnom participacijom u promeni društva i sistema.
Glumačku podelu ne čine samo studenti. Pored Bojana Dimitrijevića, tu su i Tihomir Stanić, Jelisaveta Sablić i Elizabeta Đorevska. Glavne uloge tumače Petar Lazarević i Tamara Nikolić.
Premijera filma se simbolično održala u Novom Sadu. U Beogradu je prvi put prikazan na Pravnom fakultetu. Reditelj je pozvao na saradnju sve bioskope i sale širom Srbije koji su zainteresovani za projekciju.
Piše: Milica Jotić
Foto: Marko Kolundžija