Otkako je zgrada Generalštaba oštećena tokom NATO bombardovanja, bilo je raznih predloga rešenja za obnovu Kamene palate. Svoju zamisao izneli su i studenti arhitekture.
Ideje o obnovi
Šest godina nakon što je zgrada arhitekte Nikole Dobrovića oštećena u NATO bombardovanju SRJ, tadašnja vlada Srbije proglasila je ceo kompleks zgrada na njenom prostoru za kulturno dobro.
Studija slučaja koju su profesori Građevinskog fakulteta uradili još 2006. godine, ukazivala je da zgradama preti urušavanje i da je sanacija moguća. U dokumentu je navedeno da bi trebalo da se ukloni deo zgrade A, a da se potom zdravi delovi zgrade spoje, kao i da je zgrada B većim delom stabilna. Cena rekonstrukcije bila je procenjena na nekoliko desetina miliona evra.
Od tada pa do danas vodila se polemika o statusu zgrade. Još krajem prve decenije ovog veka postojala je inicijativa za rušenje zgrada i prodaju zemljišta. Ideju su brojne arhitekte osporavale uz argumente da zaštita države i dalje omogućava rekonstrukciju i prenamenu. Drugi su pak smatrali da rekonstruisano zdanje ne bi bilo privlačno investitorima.
Ipak, investitori iz UAE-a su 2013. ponudili da izgrade ekskluzivnu zgradu na mestu kompleksa. Iste godine, kompleks je prvi put zapao pod oko Donalda Trampa čija je firma razmatrala izgradnju hotela na toj lokaciji, ali se od toga ubrzo odustalo.
SAD su krajem 2020. predložile oživljavanje državni sredstvima, ali je poraz Donalda Trampa na predsedničkim izborima ostavio ideju nesprovedenom.
Predlozi studenata arhitekture
Povodom 125 godina od rođenja arhitekte Nikole Dobrovića, 2022. godine, Arhitektonski fakultet UB raspisao je studentski konkurs za idejno rešenje rekonstrukcije njegovih zgrada Generalštaba kako bi se skrenula pažnja široj javnosti na značaj očuvanja ovog kulturnog dobra.
Nagradu za najbolji rad dobio je rad pod nazivom „Opasnost odozgo”. Pobedničko rešenje podrazumevalo je povezivanje prekinutih pravaca uvođenjem platformi sa otvorima kao prostornim simbolom uništavanja objekta. Uvođenje staklenih površina na ogoljene segmente fasade, ambijentalno osvetljenje kosih fasadnih panela i pešačke rampe najistaknutiji su elementi ovog rešenja.
Drugoplasirano rešenje „Procep” podrazumevao je prozorske staklene trake i volumene belog i crvenog kamena. Muzejski prostor bio bi smešten iza fasade pokrivene belim kamenom, a biblioteka iza crvenog kamena. Trećeplasirano rešenje „Bezglavlje” podrazumevalo je postojanje memorijala.
Aktuelna situacija
Narodna skupština izglasala je 7. novembra izglasala je lex specialis kojim je omogućeno rušenje zgrade Generalštaba kako bi se na njenom mestu izgradio hotelski kompleks zeta Donalda Trampa, Džareda Kušnera. Pored ukidanja statusa kulturnog dobra kompleksu, isto se tražilo za još 15 objekata u njegovoj okolini.
Otkako se za plan saznalo početkom prošle godine, deo javnosti izrazio je oštro protivljenje rušenju zgrade. Studenti su 20. novembra ove godine održali protest ispred Tužilaštva za organizovani kriminal. Njihov zahtev bio je da se sprovede potpuna i transparentna istraga o Generalštabu.
Ipak, Vol strit žurnal objavio je pre dva dana da investitor Džared Kušner povlači iz planiranog projekta izgradnje hotela na mestu Generalštaba. Potparol Kušnerove investicione firme „Affinity Partners” istakao je da projekti treba da ujedinjuju, a ne dele te da je razlog povlačenja poštovanje prema narodu Srbije.
Piše: Nenad Ranitović
Foto: Privatna arhiva
Izvori: Arhitektonski fakultet UB | Vreme | Vreme | Blic | Blic | BeoBuild | Istinomer
Leave a Reply