Evropska poslanica Katlin Van Brent ovog maja dočekala je studente trkače u Briselu. Za magazin Student govorila je o studentskoj borbi u Srbiji, ali i pobuni mladih širom sveta, kao i o stavu i odlukama Evropskog parlamenta i Evropske komisije.
Prošlog proleća, studenti iz Srbije pretrčali su skoro 2.000 km od Novog Sada do Brisela kako bi se obratili evropskim zvaničnicima. Kako ste reagovali kada ste prvi put čuli za to i zašto ste odlučili da ih dočekate?
Iz mnogo razloga, ali prvi i možda najvažniji jeste taj da se Srbija nalazi u veoma složenoj situaciji. Svedoci smo pada vladavine prava i demokratije, a studenti igraju veoma važnu ulogu u očuvanju ovih vrednosti. Oni se bore protiv korupcije, ali takođe traže poštene izbore. Ovo je pitanje osnovnih ljudskih prava i ono što radite je veoma važno. Vi izlazite na ulice u Beogradu, Novom Sadu i mnogim drugim mestima u Srbiji, ali se takođe i s pravom obraćate Evropskoj uniji i njenim institucijama.
Zbog toga ste došli trčeći, što nije samo sportska, već i moćna politička akcija koju ste preduzeli. Morala sam da budem tu da izrazim podršku i pomognem da istaknete ono što radite. Moje kolege i ja u Evropskom parlamentu možemo pokretati ova pitanja, ne samo u Evropskom parlamentu, već i pred širom javnošću. Kao što znate, lepa stvar u demokratiji jeste da tu nije samo reč o donošenju pravih odluka ili izgovaranju pravih stvari u parlamentu; u demokratiji se obraćate javnom mnjenju i javno mnjenje se nazad obraća vama.
Zato je to bio veoma važan trenutak i mislim da je takođe probudio i Evropsku komisiju. Do skorašnjih dešavanja su uporno govorili fraze poput: „To je unutrašnje pitanje”, „Videćemo”, „Predsednik Vučić je i dalje u skladu sa uslovima za proširenje”, itd. Zajedno sa svima vama, bila sam zaista zapanjena time.
Dakle, važno je promeniti stav javnog mnjenja ili bar staviti ova pitanja na političku agendu i time menjati politiku kako bi se obezbedila veću podršku za vas u Srbiji i, na kraju, promenio tok budućnosti Srbije.
Od decembra prošle godine, studenti u Srbiji se bore za pravdu. Da li mislite da oni mogu doneti promenu?
Oh, da, mogu. Znam da demokratija u Srbiji nije u najboljem stanju zbog kontinuiranih napada Vučićevog režima. Ako želite da imate priručnik kako to ide, samo pogledajte Mađarsku i šta Orban radi. U početku ide polako, kroz male korake, ali krajnji cilj je potpuno jasan – uspostavljanje autokratije.
Srbija je na raskršću po ovim pitanjima i ljudi su oni koji mogu da naprave promenu. Delovi institucija, slobodna štampa, svi su važni, ali na kraju su ljudi oni koji menjaju tok stvari. Studentski pokret je presudan i važan deo te demokratske moći.
Jutros sam bila na Univerzitetu u Antverpenu gde su mi postavljali pitanja o problemima transporta. Na kraju smo diskutovali o demokratiji i rekla sam: „Vidite, naravno da imate normalne stubove demokratije: zakonodavnu moć, vladu, pravni sistem, slobodne medije… Ali demokratija je mnogo više od toga. Ona takođe zavisi od dinamičnog polja NVO, ljudi koji rade zajedno, od univerziteta, studenata, srednjih škola, jer vi ste budućnost. Da, naravno da bilo ko može izaći na ulicu i protestovati, ali vi radite za svoju budućnost i to čini vaše zalaganje zaista izuzetno moćnim.” Oh, da, verujte mi, vi stvarate promenu u Srbiji.
Evropski parlament je nedavno raspravljao o Srbiji i njenom režimu. Čak i pre sastanka, vi ste više puta naglašavali značaj reakcije evropskih institucija na događaje u Srbiji tokom proteklih 10 meseci. Da li se išta promenilo tokom tog vremena, posebno nakon što su studenti otišli u Strazbur i Brisel? Da li vidite neki napredak i kako percipirate poruke koje je poslao Evropski parlament?
Mislim da se dosta stvari promenilo, ali apsolutno nismo tamo gde treba da budemo. Tamo gde treba da budemo, jasno je, su izbori, ali zasnovani na izbornom sistemu koji je zaista slobodan i pošten. Ne znam da li je to moguće u Srbiji danas. To veoma važna tema za diskusiju. Ali neka to bude cilj, a zatim i ponovno uspostavljanje demokratije, nadam se.
Što se tiče vas studenata, prilično sam sigurna da, s pravom, imate veoma različite političke stavove i podržavate različite pokrete levi, desni, progresivni, konzervativniji – i to tako i treba da bude. To je suština demokratskog sistema, da se ljudi osećaju predstavljenim. To krajnji cilj.
Posle toga, nadam se da će Srbija biti spremna da se pridruži Evropskoj uniji. Za mene je takođe važno da imamo iskrene diskusije o tome kako izgleda vaša budućnost. Da li je članstvo u Evropskoj Uniji vaša odrednica, to ćete odlučiti vi, građani Srbije. Ali ja se iskreno nadam da jeste.
Ono što se desilo u poslednjih 10 meseci čini vašu borbu u Srbiji izuzetno važnom. Još od samog početka, kolapsa u Novom Sadu i protesta protiv korupcije, ova borba zasniva se na suštinskoj istini da samo u autoritarnim režimima korupcija ostaje nekažnjena. Da, korupcija postoji svuda, takođe i u demokratijama, nažalost. Ali tamo obično imate pravni sistem koji se njom bavi. Studentima, profesorima i širem društvu bilo je dosta korupcije jer nisu videli budućnost u zemlji u kojoj je nje toliko bilo. To je dovelo do masovnog pokreta u Srbiji koji je privukao pažnju sveta, a naročito Evropske unije.
To je ključno, jer, kao što sam rekla, imamo probleme širom sveta, u Gazi i na mnogim drugim teškim mestima, i svi moramo da se bavimo time, globalno. Ali imamo jedno veoma posebno angažovanje prema zemljama na evropskom kontinentu koje bi na kraju mogle pripadati i biti deo Evropske unije. Mi obezbeđujemo značajnu finansijsku podršku za proces pristupanja i zauzvrat očekujemo da postanete punopravne demokratije. Stvari su se promenile na tom frontu.
Ne znam da li ste čuli; komesarka Marta Kos, odgovorna za proširenje, pre nekoliko meseci je bila veoma oprezna, ali sada se to promenilo. Ipak, važno je da ubedimo i Evropski savet, zato što je postizanje potpune demokratije u Srbiji od presudnog značaja. A to znači, naravno, da nastavljamo da razgovaramo sa Vučićevom vladom, kao što održavamo dijalog sa mnogima, ali mora da bude jasno da se ne fotografišemo nasmejani i govorimo „Sve dobro radite”. Ne, apsolutno ne. Ako vodite taj dijalog, prvo pitanje mora da bude: „Šta je sa vašom demokratijom?”, „Šta je sa vladavinom prava?”, „Kakva je sloboda govora?”, „Zašto su studenti na ulicama?”, „Šta ćete uraditi povodom toga?” i tako dalje.
Tokom sednice Evropskog parlamenta, rekli ste da Ursula fon der Lajen ne razume ili ne želi da razume šta se dešava u Srbiji. Šta ste tačno time hteli da kažete?
Ovo je takođe jedno interno pitanje Evropske unije. Geopolitika ovih dana je izuzetno teška. Nalazimo se usred vrlo teških razgovora sa SAD o trgovini. S njima smo sklopili užasan trgovinski sporazum i to je jedna od stvari o kojima će Evropski parlament takođe morati da raspravlja. I, naravno, ako se suočavate sa carinama od 30%, 40%, 50%, to je veoma štetno za ekonomiju u Evropi. A kada se kaže da je štetno za ekonomiju u Evropi, zapravo se misli na obične ljude – radnike, njihove mesečne plate, sposobnost da odgajaju svoju decu. To su normalne, svakodnevne brige veoma bliske mom srcu.
Dakle, moramo se time pozabaviti. Imamo trenutne tenzije sa Kinom. Imamo rat u Ukrajini koji direktno ugrožava ukrajinski mir i sigurnost i utiče na celu Evropu. Samo pogledajte dronove koji su ušli u poljski, danski i belgijski vazdušni prostor. Nezamislivo je da bi se Rusija usudila da preti NATO i zemljama Evropske unije. Dakle, stvari se menjaju veoma brzo i sve je duboko zabrinjavajuće.
U tom globalnom kontekstu, Evropska komisija i Evropski savet imaju tendenciju da ignorišu probleme kao što je situacija u Srbiji ili da ne urade ono što treba kada je, na primer, reč o Gazi. Prema mom mišljenju, to je zbog toga što su sve te krize povezane sa međunarodnim pravom, a oni radije biraju da ih ne uzimaju u obzir bojeći se „još jednog problema” na svom tanjiru. I, naravno, Vučić je povezan sa Putinom, ali i sa Orbanom. Unutar Evropske unije, mnogo toga se komplikuje ako se bavi i krizom u Srbiji.
Ali za mene je obrnuto. Baš zbog toga što je sve toliko teško, moramo se takođe pozabaviti Srbijom. Jer, na kraju krajeva, ovo se tiče odbrane međunarodnog prava. Tiče se očuvanja demokratije. A u slučaju Srbije, zemlje kandidatkinje kojoj je potrebna naša pomoć – njeni ljudi zaslužuju našu punu pažnju.
Vidimo da se pobuna Generacije Z širi po svetu. Šta mislite o generalnoj ulozi studenata i mladih ljudi u društvenim promenama? Imate li neku poruku za njih?
Znate, ne tako davno, videla sam kako se stvari brzo mogu promeniti. Mladi ljudi po Evropi, takođe i u drugim delovima sveta, ali posebno u Evropi, izašli su na ulice da traže jaču klimatsku politiku. Bili su apsolutno u pravu. Možda danas ne gledate na to kao na najvažniji problem, ali u mojoj svesti je i dalje na vrhu, jer su sve te stvari povezane. Ako želimo otpornu, održivu budućnost, moramo da se uhvatimo u koštac sa klimatskim promenama. Upravo su ti mladi ljudi napravili takvu promenu. Zahvaljujući njima, sada imamo Evropski zeleni plan – sveobuhvatan skup mera za industriju i domaćinstva usmeren na postepeno ukidanje fosilnih goriva. Uzgred, oslobađanje od fosilnih goriva čini nas takođe nezavisnijim, manje zavisnim od zemalja poput Rusije i SAD.
Pominjem vam ovo zato što su ti studenti, koji su tada imali 17/18 godina, sada u svojim dvadesetim i predano se bave pitanjima kao što je Gaza. Vidite da mladi ljudi žele da promene budućnost. Ponovo, mislim da je to jedna od najvažnijih snaga koje imamo. Molim vas, nastavite to da radite.
Moja ćerka će napuniti 18 godina ovog meseca. Tek je upisala fakultet i uvek joj govorim: „Nikada ne zaboravi koliko si privilegovana što možeš da živiš unutar Evropske unije.” Evropska unija je daleko od savršenstva. Suočavamo se sa velikim izazovima, ali je nikad ne uzimamo zdravo za gotovo. I ne mislim na materijalno bogatstvo, već na dve stvari koje su ključne.
Prva je demokratija. Mi i dalje imamo veoma živu demokratiju, ali moramo da je branimo, ona nikada nije zagarantovana. Za razliku od SAD, gde mladi ljudi koji protestuju za Gazu, prava žena, ili za LGBTQ prava sve više gube slobodu govora, mi je i dalje imamo u Evropi.
Druga stvar je naš sistem socijalne zaštite. Naravno, nisu svi jednaki; ljudi imaju različite prihode, neki su veoma imućni, a i dalje postoji siromaštvo. Ali ljudi ne umiru na ulicama. U nekim zemljama, uključujući i neke delove SAD, ako imate nesreću, prvo vas pitaju: „Izvinite, ali imate li zdravstveno osiguranje?” A ako nemate, možda će vam savetovati da uzmete Uber do bolnice i da se tamo ne zadržavate predugo, bez obzira koliko su teške vaše povrede, jer troškovi mogu da vas unište. Pričam ovu priču zato što tako nije u Evropi. Mi imamo sistem koji preraspodeljuje bogatstvo i moramo nastaviti da ga štitimo.
Ove dve stvari, jaka demokratija i snažan socijalan model, ono su što čini Evropu zaista otpornom. I znam mnogo mladih ljudi, u Srbiji i na drugim mestima, koji se bore upravo za to: stabilan socijalni sistem koji ide ruku pod ruku sa jakom demokratijom. Zato nastavite sa odličnim poslom koji radite. Molim vas, nemojte stajati. To je veoma važno.
Piše: Elena Gligorijević
Foto: Tamara Janković