Vanredni inspekcijski nadzor na Filozofskom fakultetu najavljen je nakon navoda da je jedno pitanje na prijemnom za Psihologiju sadržalo političku poruku. Profestor pomenutog fakulteta Oliver Tošković za Student navodi da su takve optužbe besmislene.
Ministarstvo prosvete saopštilo je da će izvršiti vanredni inspekcijski nadzor nad radom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji se odnosi na sprovođenje konkursa za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija na studijskom programu Psihologija. Kao razlog inspekcijskog nadzora navodi se da je na prijemnom ispitu jedno od pitanja koje je postavljeno kandidatima imalo političku konotaciju.
„Imajući u vidu širi društveno-politički kontekst, postoji sumnja da je zloupotrebljena autonomija univerziteta, akademski autoritet i izvršena politizacija prijemnih ispita za brucoše“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Politizacija ili regularni prijemni ispit?
Istovremeno, Profesor Tošković smatra da su optužbe prema njegovom mišljenju potpuno besmislene iz više razloga. Pre svega, pitanje se odnosilo na aktuelnu društveno političku krizu, o kojoj izveštavaju svi mediji, što je čini jednom od najvažnijih društveno političkih tema. Jedna od oblasti testa jesu aktuelnosti, a druga društveno-politička zbivanja. Profesor dodaje i da od kandidata nije tražen nikakav stav niti izjašnjavanje o stavu o protestima, već da se pitanje odnosilo na zahteve koje su podržali gotovo svi univerziteti u Srbiji.
„Reći da je to politizacija prijemnog je kako kada biste optužiili svakog nastavnika istorije da pitanjima o Drugom svetskom ratu podržava nacizam“, ističe profesor Tošković.
Sporno pitanje
Test opšte informisanosti na Psihologiji sastoji se od 30 pitanja. Brojne reakcije u javnosti izazvalo je šesto pitanje, koje se odnosilo na studenstke proteste i blokade koje su počele u novembru 2024. godine sa četiri osnovna zahteva. Kandidati su pred sobom imali 5 ponuđenih odgovora, a zadatak je bio da navedu šta od ponuđenog ne spada u studentske zahteve.
1. Objava celokupne dokumentacije koja se tiče rekonstruisanja železničke stanice u Novom Sadu koja je trenutno nedostupna javnosti;
2. Formiranje prelazne (ekspertske) vlade, ograničenog trajanja, koja bi uspostavila uslove za fer i poštene izbore;
3. Potvrda nadležnih organa o identitetu svih lica za koja postoji osnovana sumnja da su fizički napala studente i profesore, kao i pokretanje krivičnih postupaka protiv njih;
4. Odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i obustavu već pokrenutih krivičnih postupaka;
5. Povećanje izdvojenih sredstava za državne fakultete u iznosu od 20%.
Politizacija ili aktuelnosti?
Ministarstvo prosvete u saopštenju podsetilo je da se svim pozitivnim propisima zabranjuje političko i stranačko delovanje na visokoškolskim ustanovama i da uvođenje političkih tema i dnevnog politikanstva na ovakav način na fakultete predstavlja zloupotrebu autonomije univerziteta i politizaciju najvažnijih procesa kao što je prijemni ispit.
Međutim, profesor Tošković granicu između politizacije na prijemnom ispitu i aktuelnosti, vidi prilično jasno. Kako kaže, pitanja o bilo kojoj društveno političkoj pojavi, bila ona aktuelna ili iz prošlosti, su deo testova opšte informisanosti.
„Zabranjene teme u obrazovanju, naročito u demokratskom društvu ne smeju da postoje. Zabrana tema i pitanja koja se odnose na kritiku vlasti postoji samo u diktaturi“, ističe Tošković.
Tošković dodaje da bi politizacija podrzumevala reklamiranje neke političke opcije, tj. da pitanje bude formulisano u vidu traženja nekog stava umesto provere poznavanja činjenica.
„Sva naša pitanja na testu tiču se poznavanja činjenica ili razumevanju procesa te ne mogu niti su na bilo koji način politizovana. Politizaciju čitavog procesa trenutno vrši vlast preko svojih tabloida, zloupotrebljavajući jedno legitimno pitanje na testu kako bi nastavila da napada univerzitet“, kaže profesor Topšković.
Ministarstvo je u saopštenju istaklo da uvažava autonomiju univerziteta, ali je i ukazalo na važnost poštovanja zakona koji izričito zabranjuje političko i stranačko organizovanje i delovanje na visokoškolskim ustanovama, čija je osnovna funkcija obrazovanje i naučni rad.
Kako izgleda proces izrade opšte informisanosti?
Kako navodi Tošković, TOI retko pravi jedna osoba, a najčešće je u pitanju tim ili komisija koju čine dve ili tri osobe. Među njima su doktori psiholoških nauka, koji se bave konstrukcijom i proverom testova. Proces traje tokom čitave godine, počevši od kreiranja baze pitanja, preciznije formulacije pitanja (otklanjanje grešaka), osmišljavanje netačnih odgovora (atraktora), koji privlače one koji pokušavaju da pogode odgovor.
Pri sastavljanju testa, važno je da sve oblasti (koje su predmet merenja) budu zastupljene. Na testu se nalaze unapred definisane oblasti koje pokrivaju veći deo ljudskih aktivnosti: društveno političke teme, aktuelnosti, istorija, pravo, ekonomija i druge društvene nauke, slikarstvo, oblasti umetnosti, jezik, matematika, hemija, biologija, religija i mitologija, sport, poljoprivreda… Da bi se test uradio što bolje, potrebno je posedovati informacije usvojene i van škole.
„Ovakvi podaci su svima dostupni, ali favorizuju učenike koji pokazuju veću radoznalost i aktivnost i traženju novih informacija“, otkriva profesor Tošković.
Piše: Katarina Stanić
Foto: Privatna arhiva
Leave a Reply