Bila je čuvena francuska pevačica šansona, imala je blistavu karijeru i ostala upamćena kao „pevačica veka”. Reč je o Edit Đovani Gasion, poznatijoj po imenu Edit Pjaf.
Detinjstvo
Edit Pjaf je rođena 19. decembra 1915. godine u Parizu. Roditelji nisu obraćali mnogo pažnje na nju, a odgajala ju je očeva majka, vlasnica javne kuće. Edit je sa petnaest godina počela da živi samostalno. Sa sedamnaest godina rodila je ćerku koja je ubrzo umrla zbog bolesti.
Ulično Pevanje
Edit je počela da peva na ulici, a godine 1935, videvši je na Jelisejskim poljima, Luj Lepel, vlasnik kabarea „Žernis”, pozvao ju je da nastupa u njegovom kabareu.
Lepel, osim što joj je obezbedio stabilan prihod, naučio je Edit kako da se ponaša na sceni i kako da izabere prave pesme. Dao joj je nadimak „La Môme Piaf”, što znači „mali vrabac”, jer je bila niža od 150 cm.
Posle godinu dana objavila je prvi album koji je doživeo ogroman uspeh. Ubrzo nakon toga, Lepel je ubijen, a Edit, iako nije zvanično optužena, dovedena je u vezu sa ubistvom.
Internacionalna karijera
Uz pomoć svog novog menadžera Rejmonda Asoa Pjaf je pokrenula međunarodnu karijeru. Žan Kokto joj je 1940. ponudio da igra u predstavi „Ravnodušni zgodni čovek”, a 1941. snimljen je i film u kojem Edit igra glavnu ulogu. Od tada postaje slavna širom sveta. Postala je jedan od najtraženijih izvođača Starog kontinenta. Sama je pisala muziku za većinu svojih pesama. Njene najpoznatije pesme su: „La Vie en rose” (1946), „Hymne à l’amour” (1949), „Milord” (1959), „Non, je ne regrette rien” (1960).
Pomoć ratnim zarobljenicima
Tokom Drugog svetskog rata pevala je za nemačke oficire. Dobila je mogućnost da se slika sa francuskim ratnim zarobljenicima. Zatvorenici bi svoje likove isekli sa fotografija i koristili ih da naprave lažne dokumente za beg iz zatvora. Tako je Edit uspela da im pomogne da spasu svoje živote. Iz tog razloga je Pjaf bila osumnjičena za saradnju sa vlastima u Francuskoj koju su okupirali Nemci.
Kraj života
Edit je upotrebljavala opijate i alkohol, i to je delom uticalo na njeno zdravlje. Umrla je 1963. godine od raka jetre. Ovim rečima je govorila o smrti: „Smrt ne postoji! Ona je samo trenutak kada prelazite na drugo mesto.”
Piše: Jovanka Đurković
Izvori: Huxlery media | Tovima.com
Leave a Reply