„Na FON-u pada godina ukoliko nastava ne krene 17. marta”, „15. april je krajnji datum opstanka akademske godine”, „FON kreće sa radom 5. maja” – samo su neke od dezinformacija koje su se pojavile u medijima tokom studentskih blokada.
Aktuelna politička situacija u Srbiji stvorila je pogodan teren za širenje dezinformacija, koje su najčešće plasirali mediji sa dugom tradicijom i gledanošću, ali nije retko da se nađu i na društvenim mrežama.
„Društvene mreže donele su novu eru informisanja, ne samo kod mlađe, već i kod starije populacije, i upravo zbog toga se dezinformacije veoma brzo šire. Ono što je važno jeste da dezinformaciju uvek možemo proveriti na nekim od pouzdanih portala – iako, iskreno, retko ko to zaista i radi”, ističe Danica Cvetković, bivša glavna urednica „Studenta”.
Cvetković navodi da jedan od korisnih saveta jeste da se proveri više izvora informacija, kao i da se pogleda sled događaja – šta je prethodilo i šta je usledilo – kako bismo imali širu sliku i izbegli da upadnemo u zamku dezinformacija. Ona dodaje da je deljenja sadržaja velika je odgovornost svakog pojedinca.
„Pre nego što podelimo neku informaciju sa ljudima iz svoje okoline ili na društvenim mrežama, važno je da se zapitamo kako to može uticati na druge i kakvu sliku o situaciji zapravo širimo. Za sada je to još uvek ostavljeno ličnoj odgovornosti, ali verujem da će se i tu uskoro uvesti određena pravila ili sistemi kontrole”, objašnjava Cvetković.
Šta su dezinformacije?
Dezinformacije su neistine koje imaju za cilj navođenje primaoca poruke na pogrešan zaključak. Ujedinjene nacije karakterišu dezinformaciju kao netačnu, lažnu ili obmanjujuću vest koja može naneti ozbiljnu štetu.
Krizna vremena izuzetno su pogodna za brzo širenje dezinformacija. Zato je verovatno najbolje da sve što građani pročitaju na društvenim mrežama uzmu sa rezervom, smatra novinarka Dunja Marić.
„Najjače oružje u borbi protiv lažnih vesti svakako su profesionalni mediji, kojih u Srbiji nema mnogo, ali mi se čini da građani već znaju kome mogu da veruju. Ako i neko nije siguran za tačnost informacije sa društvene mreže, dovoljno je nekoliko sekundi za guglanje, odnosno proveru da li je neko od medija to već objavio. Ako jeste, i ako među tim medijima ima onih od poverenja – šansa da je u pitanju lažna vest svedena je na minimum”, ističe Marićeva.
Studentsko organizovanje i obraćanje javnosti proteklih meseci pružilo je dobar primer borbe protiv dezinformacija. Svaki pokušaj neistine povezane sa studentima i njihovom borbom bio je brzo i uspešno demantovan.
U najnovijem KOMS izveštaju „Mladi u medijskom ogledalu 2024” objavljeno je da omladinski mediji predstavljaju mlade verodostojnije nego što to rade komercijalni mediji.
„Nisam mogla da ne primetim da „Student” jeste jedan od tih medija. To se najbolje vidi po tome da publika komentariše objave, „taguje” „Studentov” profil u svojim objavama – što znači da je ovaj magazin prepoznat kao važan u svojoj ciljnoj grupi. Još važnije, očigledno je da mu mladi veruju. To je pogotovo važno sada, kada vrlo pažljivo biraju kome će pokloniti svoje poverenje, imajući u vidu da su brojni mediji o studentima pisali na krajnje opskuran i neprimeren način”, ističe Marićeva.
Cvetković je takođe saglasna sa tim da je „Student” jedan od omladinskih portala kojima veruje. Pored toga izdvojila je i „Oblakoder”. Za sve bitnije teme, informacije proverava kod istraživačkiu medija.
„Kada želim da proverim tačnost informacije, obavezno pogledam „Raskrinkavanje” ili BIRN. Kada čitam tamo, smatram da sam dobro informisana”, zaključuje Cvetković.
Piše: Anđela Nikolić
FOTO: Freepik
Leave a Reply