SVETSKI DAN SLOBODE MEDIJA

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1993. godine odlučila da 3. maj bude svetski dan slobode medija. Mediji svojim informacijama ili dezinformacijama koje šalju često bivaju na meti kritika, što im nameće neprestanu borbu za njihova prava. M

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima potvrđuje svojim članom 19 da: „Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja; ovo pravo obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.“ 

Danas, naročito u suočavanju sveta sa pandemijom COVID-19, izgleda da se ovo pravo, potvrđeno deklaracijom, dovodi u pitanje. Mediji se žale da nemaju dovoljno slobode i mogućnosti da otvoreno izraze svoje mišljenje što im je neophodno da bi služili javnosti.

Koliko je kriza uticala na ulaganje u medije, isto toliko mnogi od njih bivaju zatvarani i cenzurisani. Njihovi sajtovi bivaju blokirani u borbi sa inicijativama i odgovorima  Vlada država na pandemiju. Smatra se da je decenija koja sledi jedna od odlučujućih u borbi za budućnost novinarstva i slobodnih medija.

UNESKOVA konferencija,  posvećena medijskoj slobodi, nekažnjivosti i doprinosima pojedinaca, organizacija i institucija u širenju i promovisanju slobode govora, ove godine se obeležava u Urugvaju. Zahvalnost koja se odaje mnogobrojnosti informacija i njihovom pravilnom izveštavanju Unesko iskazuje u vidu Giljermo Kano nagrade.

Nagrada je nazvana prema kolumbijskom novinaru ubijenom od strane narko mafije ispred kancelarije njegovog lista. S obzirom na to da je Giljermo ubijen zbog svojih izveštaja o narko kartelima, ime nagrade  je i asocijacija za preuzimanje rizika sa kojima se novinari suočavaju u svojoj profesiji.

U izveštaju pod nazivom “Globalna ekspanzija autoritarne vladavine” američke nevladine organizacije Fridom haus, koja procenjuje status političke slobode, demokratije i ljudskih prava u svetu 2022., pod odeljkom Podržite slobodne i nezavisne medije i zaštitite pristup informacijama, navodi se sledeće:

“Omogućiti javnosti pristup kvalitetu, izveštavanje sa terena i informacije zasnovane na činjenicama o aktuelnim događajima jedan je od najboljih načina za borbu protiv autoritarnih
snaga. Ali nezavisni mediji su sve više izloženi riziku od neprijateljskih režima, kao i od nedostatka dovoljnog finansiranja. Kao rezultat toga, građani gube nezavisne izvore informacija koji su ključni za politički angažman i ostvarivanje osnovnih prava. Da bi rešile ovaj pad, demokratije bi trebalo da pojačaju napore da podrže nezavisne medije – uključujući novinarstvo od javnog interesa i medije u egzilu – kroz finansijsku pomoć i inovativne modele finansiranja, tehničku podršku, obuku veština i mentorstvo. Takođe bi trebalo da prošire zaštitu za novinara koji se suočavaju sa fizičkim napadima i uznemiravanje, uključujući podršku stvaranju viza za hitne slučajeve za one koji su u opasnosti.“

Najlošiji učinak u oblasti medijske slobode pripisan je Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu Azerbejdžanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Turkmenistanu i Uzbekistanu, čiji su vladari srušili stubove otvorenog društva, uključujući nezavisne medije i organizacije civilnog društva. Takođe tu su Severna Koreja, Sirija, Kina, Irak, Iran…

Dok su skandinavske zemlje među najbolje rangiranim.

Srbija je prema istom dokumentu Fridom hausa ocenjena kao delimično slobodna zemlja i balkanska država koja je u najvećoj meri nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi. “Uprkos ustavu koji garantuje slobodu štampe i krivičnom zakonu koji klevetu ne tretira kao krivično delo, sloboda medija je narušena pretnjom tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara za druga krivična dela i nedostatkom transparentnosti u vlasništvu medija.” navodi se u ovom izveštaju.

Mogućnost da se svačiji glas čuje i ravnopravnost u ovoj slobodi je fundamentalno ljudsko pravo. Nemogućnost njegovog ostvarivanja je udarac na sve vrednosti solidarnosti za koje se društvo kroz istoriju hrabro i nepopustljivo borilo.

Piše: Danijela Čorbić

Foto izvor: radiogradiska.com

Izvor:
glasamerike.net
en.unesco.org/