Pored novosti o širenju koronavirusa, redovno slušamo i o rastućem problemu zagađenja vazduha i okoline. Sve više se bavimo pitanjem kvaliteta naših života, od vazduha koji dišemo do hrane koju jedemo.
Prema istraživanju iz časopisa „Environmental Science and Technology” mi na godišnjem nivou unesemo od 39.000 do 52.000 mikroplastike, a moguće je i da udišemo istu količinu. Upravo ovaj fenomen pokrenuo je veliku zelenu inicijativu kod malih kompanija, koje svojim izumima pokušavaju da doprinesu promeni trenutnog stanja.
Stiropor (EPS) je materijal koji je moguće reciklirati, ali je to izuzetno zahtevno i jako neisplativo izvesti. Njegov sastav čini 95% vazduha, lako se prlja i upija vlagu. Kada neki materijal želimo da recikliramo, moramo da ga skupimo, očistimo, postaramo se da je što manje oštećen, kao i da kompresovani materijal bude količinski zadovoljavajući. Znajući ovo, kada preradimo materijal čiji sastav čini 95% vazduh, to je svakako demotivišući faktor da ga uopšte i pošaljemo na reciklažu. Upravo zbog ovoga, ekspandirani polisterin završava u prirodi u vidu mikroplastike.
Materijal biosporin razvijen je u okviru projekta SOMA Bioworks, od strane domaće kompanije White Lemur. Njihov primarni cilj je da doprinesu ekološkoj svesti i smanjenju zagađenja, a materijal biosporin predstavlja upravo to. Namenjen je da služi kao zamena za stiropor, odnosno ekspandirani polistiren.
Kompanija White Lemur je u okviru projekta SOMA Bioworks razvila materijal biosporin, koji ima sve tehničke osobine stiropora, ali se proizvodi potpuno prirodno i biorazgradiv je. Glavnu strukturu mu daje hitin organskog porekla, a za proizvodnju ovog materijala koristi se industrijski otpad sa sadržajem celuloze i lignina. Odličan je toplotni i akustični izolator, teže upija vodu od stiropora i gori tek na temperaturi većoj od 400°C. Ne puca lako prilikom loma što znači da bi mogao da bude izuzetno koristan i kao građevinski materijal.
Međutim, ono što je i najbitnije kod biosporina je to da se potpuno razgrađuje u periodu od tri do šest meseci i obogaćuje zemljište svojim sastavom. Tim SOMA, koji je zaslužan za otkriće ovog inovativnog materijala čine Nikola Stanojević, Aleksandra Đorđević, Danilo Živković i Marko Cvetković. Vredno rade na daljem razvitku ovog materijala i na mogućnosti njegove upotrebe u svim granama industrije.
Njihov dalji rad možete pratiti i na njihovom Instagram profilu: @soma.eco.
Piše: Aleksandra Veljović
Izvori:
https:// www.youtube.com/watch?v=WYjGzwGoOQk
https://www.youtube.com/watch?v=vOq8Gfq1CLc
FOTO: instagram
Leave a Reply